1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ruski poslanici hoće da se zabrani DW

Liza Lambreht
21. avgust 2024.

Članovi ruske Državne dume podneli su zahtev da se Dojče vele (DW) proglasi „nepoželjnom organizacijom“ - što bi bilo jednako zabrani. Ovim je pogođen i Britanski savet.

https://p.dw.com/p/4ji27
Sednica Dume (arhivska fotografija)
Sednica Dume (arhivska fotografija)Foto: Dmitry Dukhanin/Kommersant/Sipa USA/picture alliance

Poslanici donjeg doma ruskog parlamenta predložili su da se Dojče vele (DW) i britanska fondacija Britanski savet (British Council) uvrste na listu „nepoželjnih organizacija“. Odgovarajući zahtev prosleđen je ruskom Generalnom tužilaštvu, izjavio je u utorak (20.avgusta) predsednik Odbora za bezbednost i borbu protiv korupcije, Vasilij Piskarjov.

Prema Piskarjovu, predloženo je da se DW-u i Britanskom savetu zabrani bilo kakva delatnost u Rusiji. „To uključuje blokiranje njihovih računa, zatvaranje kancelarija i filijala i zabranu širenja informacija. A oni koji nastave da sarađuju sa njima biće administrativno i krivično gonjeni“, rekao je Piskarjov.

Vasilj Piskarjov
Vasilj PiskarjovFoto: Marat Abulkhatin/Russian State Duma Press Office/dpa/picture alliance

DW je već proglašena „stranim agentom“

Ruske vlasti su 3. februara 2022. već zabranile emitovanje Dojče velea u Rusiji a u martu iste godine ga stavile na listu „stranih agenata“.

Generalni direktor DW-a Peter Limburg tada je osudio ovaj potez i rekao da to „još jedna proizvoljna odluka ruskih vlasti koja je nažalost bila očekivana. To je još jedan korak u napadu na slobodu medija i novi pokušaj da se rusko stanovništvo odseče od slobodnih informacija“.

Dojče vele, Bon
Dojče vele, BonFoto: M. Becker/dpa/picture alliance

„Nepoželjne“ organizacije u Rusiji

U Rusiji su 19. avgusta 2024. stupile na snagu izmene zakona koje omogućavaju da se sve organizacije, čiji su osnivači ili učesnici državni organi stranih država, proglase „nepoželjnim“. Pre ovih izmena, samo nevladine organizacije su mogle biti proglašene „nepoželjnim“ organizacijama.

Zakon predviđa stroge kazne: maksimalna kazna za učešće u aktivnostima takvih organizacija iznosi do četiri godine zatvora, uz oduzimanje prava na obavljanje određenih funkcija. U slučaju finansiranja, kazna je do pet godina, dok je za organizaciju aktivnosti kazna do šest godina.

Broj „nepoželjnih“ organizacija u Rusiji značajno je porastao od početka rata Rusije protiv Ukrajine. Prema računici novinara, ruske vlasti su 2022. proglasile 23 organizacije „nepoželjnim“, dok je 2023. taj broj bio 58. A do 14. avgusta 2024. 186 organizacija imalo je status „nepoželjnih“ u Rusiji.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku