Haiti posle uragana - ruševine i kolera
17. oktobar 2016.Na jednoj strani plavo nebo i karipsko more tirkizne boje, na drugoj - kontrast koji se teško podnosi: u obalskom gradiću Portapimenu dominiraju sivi i smeđi tonovi ruševina. Svuda leže oborene palme, njihova zelena boja je odavno usahla, između njih - razbijeni ostaci ribarskih koliba i čamaca. Žan-Pol Miler sedi na deblu i ukočeno gleda u more. "Ja sam ribar, to je sve što znam. Ali sad sam izgubio čamac i mreže. Ne znam kako će sada ići dalje. Nemam novac da ponovo sagradim moju kuću, niti da kupim hranu za decu. Mnogi su svoju decu već poslali rođacima u glavni grad Portoprens. Ali ni tamo nema dovoljno hrane za sve. Ja ću radije ostati ovde."
"Sve je izgubljeno", kaže. Kada bi bar opet imao čamac mogao bi da zaradi novac potreban za egzistenciju.
Deca izložena retraumatizaciji
Tu je još jedan kontrast koji je teško shvatiti: dok stanovnici Portapimena utučeno stoje pred ruševinama svog grada, 60 devojčica i dečaka pevaju i vrište s oduševljenjem u jednoj jedinoj prostoriji škole koja još uvek ima krov. Dok se djeca smeju, njihovi roditelji čiste ruševine svojih koliba i pokušavaju da od ostataka sklepaju nešto što bi moglo da posluži kao prostor za život. Kućica u kojoj je živela osmogodišnja Safora sa svojom porodicom jedna je od retkih koja je izdržala vetar i vodu: "Bilo me je mnogo strah i drhtala sam kada je uragan stigao. Bio je veoma glasan i kuća se tresla. More je bilo skroz visoko i poplavilo je unutrašnjost grada."
Svi krovovi od lima su odleteli, i onaj sa škole, kaže Safora. Škola deci više ne pruža zaklon od sunca i kiše zbog čega se nastava više ne održava... ali je ona ipak još uvek mesto koje pomaže da se zaboravi tuga.
"Child Friendly Space" je naziv nemačke organizacije za pomoć deci u nevolji, koja je angažovana u ovom obalskom gradiću na jugozapadu Haitija. Ova humanitarna organizacija pamti dobro iskustvo iz Azije, gde je posle tamošnjeg cunamija pomogla gradnjom centra za decu. Jirgen Šibelin, šef odeljenja ove organizacije za Karipsko more i Latinsku Ameriku kaže: "Deci je odmah potreban smeštaj. Kod kuće to odmah olakšava situaciju. To je dobro i za decu i za roditelje. Deca su naravno ekstremno traumatizovana. Sati, tokom kojih je uragan pustošio ovaj grad bili su strašni. Deca su najviše patila. U trenutku kada odrasli prebacuju svoj stres na decu dolazi do njihove retraumatizacije. Zbog toga su ovi centri za zaštitu dece dobra strategija."
63 slučaja kolere
Nekoliko stotina metara dalje na golim ležajevima u šatorima bolesnici se previjaju od bolova. U dvorištu jedine klinike u ovom mestu svetle narandžaste trake kojima je bolnica ograđena. Haiti se bori protiv kolere. Još od razornog zemljotresa 2010. godine zemlja se bori protiv ove bolesti. Otada je život izgubilo više od 9000 ljudi. Tačan broj u haotičnoj državi niko ne zna.
Dijareja je u ekstremnom siromaštvu široko rasprostranjena i predstavlja najčešći uzrok smrti među decom mlađom od pet godina. U uraganu "Metju" uništeni su tolaeti i vodovodi - pa se širi kolera. Samo u ovom gradiću "Lekari bez granica" su već registrovali 63 slučaja kolere. Evan Pjere, šef klinike, srećan što je uspeo da sa svojim timom dođe u ovaj gradić: "Naša opremljenost je veoma loša. Nakon uragana su brojni ljudi koji boluju od kolere, došli kod nas. U prvim danima neki su preminuli, ali od kako se Lekari bez granica brinu za inficirane srećom niko nije preminuo. Lekari su preuzeli odgovornost za obolele od kolere. Imali smo i nekoliko slučajeva sumnje na tifus i brojne povređene. Nedostaju nam brojni lekovi", kaže Pjer.
Više pomoći za obolele od kolere i za decu - nije stiglo. Konvoji sa životnim namirnicama i vodom skoro dve nedelje posle uragana - nisu viđeni. Ali, političari su dolazili u posetu - i to predsednički kandidati koji uragan koriste za svoju predizbornu kampanju i ljudima obećavaju pomoć. Ima mnogo kandidata za predsednika ove države. Izbori su više puta odgađani, poslednji put zbog uragana. Od februara je na funkciji privremena vlada. Jedan od kandidata sa najvećim šansama je Žovenel Moaz. On je u razgovoru za ARD pozdravio novi termin održavanja izbora, 20. novembar, navodeći da je zemlji što pre moguće potrebna politička stabilnost.
Potrebna bolja zaštita od uragana
Ono što je takođe važno jeste da stanovništvo Haitija ubuduće bude bolje zaštićeno od prirodnih katastrofa poput uragana. Od milijardi američkih dolara koje su stigle u zemlju nakon razornog uragana 2010. godine, ne vidi se mnogo. Jedan od najvećih tadašnjih kritičara međunarodne pomoći je nagrađivani filmski režiser Raul Pek. Njegova porodica živi u opustošenom gradiću na obali u Portapimenu. On je odmah nakon uragana došao u grad da bi pomogao obnovu. Pek je studirao u Nemačkoj, a danas širom sveta snima uspešne igrane i dokumentarne filmove. Obučen u majicu i s kapom na glavi žuri kroz gradić. Na klinici sluša o tome šta je lekarima najhitnije potrebno.
"Sve je kao i prošli put. Malo je bolje organizovano. Komunikacija i koordinacija - to su glavni problemi. Niko ne zna tačno šta ko radi, kada i gde. Vidite kako izgleda grad. To znači da će ljudi za sedam dana početi da grade svuda po ulicama jer nemaju drugo mesto. Sigurno ćemo dobiti favelu. Svaka katastrofa ovde na Haitiju stvara novu favelu."
To bi mogla da spreči dobro koordinisana pomoć za samopomoć, kaže Raul Pek.