Samit G7: Ukrajina dobija 50 milijardi dolara

Na samitu G7 u Italiji, šefovi država i vlada Evropske unije obećali su Ukrajini novu pomoć u odbrambenoj borbi protiv agresora Rusije. Sedam zapadnih država skoro godinu dana je raspravljalo o tome kako da se prihodi od ruskih državnih sredstava zamrznutih u inostranstvu iskoriste za finansiranje Ukrajine.

Sada je o tome postignut politički dogovor, saopštili su predsednik Saveta Evropske unije Šarl Mišel i drugi predstavnici država-učesnica. Međutim, tehničke detalje tek treba razjasniti.

Ukrajina će do kraja godine dobiti kredit od 50 milijardi dolara kako bi mogla da kupuje oružje i finansira državni budžet. Šefovi država i vlada SAD, Kanade, Japana, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, italijanski domaćin i predstavnici EU žele da taj zajam bude garantovan godišnjim prihodom od ruske imovine.

Prihod od imovine vredne oko 230 milijardi evra koju drži kompanija za upravljanje imovinom iz Belgije, svake godine donosi pet milijardi evra. Taj novac trebalo bi iskoristiti kao garanciju za finansiranje kamata i otplate.

Dugoročna pomoć Kijevu

Sjedinjene Američke Države su, kao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, insistirale na konfiskaciji ruskog novca, ali Evropljani na to nisu pristali, jer se plaše gubitka poverenja u evropsko tržište investicija. Osim toga, donedavno je bilo problematično i to ko bi trebalo da plati ako prihod od ruske imovine ne bude tekao kako se očekuje.

Predsednik Zelenski, koji je u četvrtak iz Saudijske Arabije stigao u hotel u Apuliji na jugu Italije gde se održava samit, ocenio je da G7 donosi veoma važne odluke. Ove nedelje se održava i čitav niz drugih međunarodnih konferencija koje imaju za cilj obezbeđivanje oružja i finansijske pomoći za Ukrajinu, odnosno obnovu te zemlje.

Na marginama samita, Zelenski je potpisao dva desetogodišnja bilateralna sporazuma o bezbednosti – jedan sa Japanom, a drugi sa Sjedinjenim Državama. Američki predsednik Džo Bajden želi da iskoristi taj sporazum da stabilizuje pomoć Ukrajini i učini je predvidljivijom. Američke diplomate saopštile su da je sporazum ujedno i neka vrsta garancije ukoliko Donald Tramp, koji ima kritički stav prema Ukrajini, na jesen bude ponovo izabran u Belu kuću.

Meloni želi da u fokus stavi Afriku

Pored problematičnih tačaka, Ukrajine i Bliskog istoka, lideri G7 pozabavili su se i pitanjem bolje saradnje s Afrikom. Domaćin susreta, desničarsko-nacionalistička premijerka Italije Đorđa Meloni, ponovo je Afriku stavila na vrh dnevnog reda.

Meloni je naglasila da su potrebni pouzdani lanci snabdevanja za sirovine, energiju i druge proizvode sa susednog kontinenta. Pritom bi, smatra, trebalo da se bude partner, a ne nekakav pokrovitelj. Zbog toga je Meloni na samit i pozvala brojne afričke šefove država i vlada da sa liderima G7 razgovaraju na ravnopravnom nivou.

G7 obećava više ulaganja u industrije budućnosti u Africi. Italija je predstavila novi plan za to, nazvan po osnivaču italijanske naftne kompanije Eni, Enriku Mateiju.

„Plan Matei“ ima za cilj pokretanje projekata proizvodnje energije u Africi, a Italija bi trebalo da deluje kao distributer, kao most između Afrike i Evrope. Planirani su takođe i brojni projekti vezani za sigurnost obezbeđivanja hrane, kao i podrška u oblasti obrazovanja.

Prvobitno je budžet za tu novu inicijativu trebalo da bude od osam milijardi evra, što su kritičari već ocenili kao suviše malo. Đorđa Meloni sada želi da privuče partnere G7 kako bi „Plan Matei“ dobio na težini.

Slične inicijative poslednjih godina imale su i Francuska i Nemačka, tokom njihovog predsedavanja G7. Postoji i plan Evropske unije „Globalna kapija“ (Global gateway) namenjen afričkim partnerima koji bi svojim investicionim ponudama trebalo da konkuriše Kini i Rusiji.

Predsednik Kenije poziva na restrukturiranje dugova

Predsednik Kenije Vilijam Ruto pozvao je G7 da „demonstrira više solidarnosti s Afrikom“. On se zalaže za delimično rasterećenje dugova i restrukturiranje nacionalnih dugova afričkih zemalja.

Finansiranje razvoja Afrike mora biti strukturirano na dugoročnijoj osnovi, rekao je Ruto. To takođe podrazumeva i bolja finansijska sredstva za Afričku razvojnu banku i izdvajanje većeg broja kredita od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Još nije jasno da li će zemlje G7 na to pristati.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel, koji na samitu G7 predstavlja Evropsku uniju, iskazao je razumevanje za zahteve afričkih partnera. Vreme je da se pokaže više „pravednosti“ i da se otvoreno progovori o pitanjima multilateralizma, rekao je Belgijanac i ocenio da su ogromni izazovi koje postavlja veoma mlada populacija Afrike, posledice klimatskih promena i još uvek visok nivo siromaštva.

„Države na afričkom kontinentu moraju ulagati u telekomunikacije, infrastrukturu i snabdevanje energijom. (...) Potreban im je bolji pristup kapitalu. Moramo biti na njihovoj strani. Moramo uspostaviti partnerstva zasnovana na poverenju, međusobnom poštovanju i poverenju“, rekao je Mišel.

Meloni želi da ograniči migraciju iz Afrike

Zemlje G7 žele da ovog petka (14. jun) sa svojim afričkim gostima razgovaraju o osetljivom pitanju migracija. Đorđa Meloni želi da ograniči imigraciju što je više moguće, a i da istovremeno procedure azila ustupi trećim zemljama, kao što su Tunis ili Albanija.

Evropska unija nudi ekonomsku pomoć u zamenu za zadržavanje migranata u tranzitnim zemljama i zemljama porekla. Meloni, koja od 2022. vodi desničarsko-nacionalističku koalicionu vladu u Italiji, rekla je pritom da G7 ne bi trebalo da bude „tvrđava“, već da bude otvorena prema svetu i da nudi svoje vrednosti.

Premijerka Italije i organizovala je samit G7 upravo u Apuliji, jer je „štikla italijanske čizme“ vekovima bila most između severa i juga. Migracije iz svih delova Mediterana tu su oduvek bile na dnevnom redu.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku