Samit u senci Bregzita
13. decembar 2018.
Nakon što je preživela glasanje o poverenju u sopstvenoj partiji, Tereza Mej prisustvuje samitu Evropske unije. „Ona dolazi, ali problemi ostaju“ – tako situaciju opisuje jedan diplomata u Briselu. Nejasno je da li će britanska premijeka imati uspeha u svojoj nameri da dobije još jednu pismenu izjavu o Bregzitu.
Tereza Mej će danas još jednom dobiti 15 minuta da održi govor kako bi ostalim šefovima država i vlada objasnila zašto bi – s britanske tačke gledišta – trebalo poboljšati pravila o granici između Irske i Severne Irske. To „reosiguranje“, koje Severnu Irsku blisko vezuje za EU, u slučaju da se ne postigne novi trgovinski sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom nakon 2020. godine, konačno je usaglašeno 25. novembra uz saglasnost Tereze Mej.
Ali ako Mej ne progura to kroz parlament, čitav sporazum o Bregzitu sa EU mogao bi da propadne. „Zbog toga što se približavamo Bregzitu bez sporazuma, EU bi mogla da nude spremna i da usvoji dodatnu izjavu“, smatra uoči samita jedan visoki zvaničnik EU. EU može da nap prime, osigura da nikada ne dođe do sprovođenja reosiguranja, rekao je isti zvaničnik, ali i dodao da promena suštine ne dolazi u obzir, kao i da se o Ugovoru o istupanje više neće diskutovati.
Nije jasno a li će takvo objašnjenje biti dostupno danas kasno uveče, nakon prvog dana samita. Britanski i evropski pregovarači još uvek raspravljaju oko pravnog oblika koji bi taj dopunski dokument trebalo da ima: diplomatska beleška, ugovor, protokol ili jednostavno politička izjava.
Ali na pitanje hoće li takav dokument iz Brisela biti dovoljan za mnoge članove britanskog Donjeg doma, verovatno ni sama Mej neće moći da odgovori. Predsednik Saveta EU Donald Tusk, stanje u Velikoj Britaniji ocenjuje kao „ozbiljno“ i upozorava da bi pripreme za eventualni Bregzit bez dogovora morale da se ubrzaju.
Osim Bregzit-haosa, pred EU su i drugi problemi koje će morati da rešava na samitu, kako je istakao Tusk u svom pozivnom pismu:
Budžet
Šefovi država i vlada će tokom večere razgovarati o novcu: mora se usvojiti budžetski okvir za 27 država-članica EU od 2021. do 2027. godine. Radi se o sumi od 1,3 biliona evra za sedam godina. Zapravo, to je trebalo da se uradi pre izbora za Evropski parlament u maju 2019, ali razgovori su bili teški. Predviđeni datum je sada jesenji samit u oktobru 2019.
Nerešeno pitanje: Ko će popuniti budžetsku rupu nastalu zbog Bregzita? Komesar EU za budžet Ginter Etinger predložio je da se polovina te sume „zakrpi“ kroz štednju, a druga polovina, kroz veće doprinose ostalih (Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Švedska, Danska, Finska, Belgija, Austrija). Uostalom, oko 90 milijardi evra raspoređeno je tokom tih sedam budžetskih godina „Srednjoročnog finansijskog okvira“ (MFF).
Holandija i Austrija ne žele da plaćaju više nego do sada. Osim toga, budžet EU morao bi generalno da se smanji, a ne da se poveća, jer s Velikom Britanijom iz EU odlazi jedna velika zemlja, ukzuje holandski premijer Mark Rute.
Također, veoma je kontroverzno pitanje treba li novčanu podršku iz budžeta ubuduće povezivati s prihvatanjem izbjeglica. Populističke vlade Poljske i Mađarske protive se tome da se uplate povezuju s pitanjem da li je neka zemlja pravna država – protiv te dve države se, da podsetimo trenutno vode procesi u kojima se utvrđuje da li one krše član 7 Ugovora o Evropskoj uniji koji se odnosi na ljudska prava.
Reforme
Države EU namjeravaju da u petak pokrenu prve reforme monetarne unije: trebalo bi ojačati paket za spasavanje ESM, a države evrozone da dobiju sopstveni budžet kako bi se podstakla ulaganja i ubrzao rast.
Nosioci reforme su Francuska i Nemačka, ali one zaostaju za onim što je pre godinu dana izvorno predložio francuski predsednik Emanuel Makron, koji se nalazi pod velikim unutrašnjim političkim pritiskom.
Migracije
Zajednička migraciona politika i dalje je toliko kontroverzna, da će se o njoj samo oprezno raspravljati i to na marginama samita. Isto kao i do sada, sve istočnoevropske države i dalje odbijaju da prihvate izbeglice, a Italija je svoje luke zatvorila za spasilačke brodove. Trenutno se odlučuje od slučaja do slučaja – gde smestiti izbjeglice koje se prevoze iz Libije i spasavaju se na otvorenom moru. Budućnost mornaričke misije „Sofija“, koja je, prema nalogu EU do sada spasavala brodolomnike takođe je nejasna. Njen mandat ističe krajem godine.
Ukupan broj izbeglica koji dolaze u Evropu značajno je opao. Iz Evropske komisije naglašavaju da se ne može govoriti o krizi. Ministar odbrane Austrije Mario Kunasek (FPÖ) izjavio je početkom decembra da „Sofija“ trenutnouspeva da prihvati samo 180 osoba sedmično. Države-članice EU slažu se da bi spoljne granice trebalo da budu bolje zaštićene i u velikoj meri zatvorene kako bi se sprečila „ilegalna“ migracija. Za Evropsku agenciju za granice „Fronteks“ potrebno je angažovati 10.000 dodatnih graničnih službenika. No, to je za sada samo na papiru, jer su budžetska sredstva za povećanje broja osoblja još uvek nedostupna.