Samo što dalje: pet godina sporazuma EU-Turska

Bilo je to u martu 2016. Jedan od onih beskrajnih samita na kraju kojih su umorni šefovi vlada najavili teško postignuti kompromis: sporazum o izbeglicama između Evropske unije i Turske proslavljen je kao uspeh politike Unije. Cilj je bio smanjiti broj izbeglica koje su u Evropsku uniju tzv. Balkanskom rutom dolazile preko Grčke.

- pročitajte još: Prljavi dogovor sa Turskom

Nakon velikog talasa izbeglica 2015. godine, politički pritisak je do te mere porastao da se tražilo rešenje po svaku cenu. Te godine je u Grčku, prema navodima Evropske komisije, stiglo više od 850.000 ljudi.

Pragmatično rešenje

Mehanizam se činio jednostavan: grčke vlasti bi trebalo brzo da provere sve koji dolaze imaju li pravo na azil. Oni za koje se utvrdi da nemaju, bili bi vraćeni natrag u Tursku. Zauzvrat, EU je trebalo da preuzme isti broj potražilaca azila iz grčkih kampova u različite zemlje-članice. Uz to, Evropljani su platili oko šest milijardi evra za zbrinjavanje gotovo četiri miliona sirijskih izbeglica koje već žive u Turskoj.

Kritičari su u to vreme govorili o rasprodaji humanitarnih vrednosti i prepuštanju politike azila EU turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu koji je vladao sve više autokratski. Ali Angela Merkel, koja je važila za glavnu zagovornicu sporazuma, branila je dogovor u Bundestagu:

„Kada se radi o morskim granicama nema drugog načina nego da se razgovara sa susedima, ako ne želite dopustiti da se ljudi udave i da krijumčari preuzmu glavnu ulogu. I zato je sporazum s Turskom uzor za druge takve sporazume, s Egiptom, s Libijom, kada ona jednog dana bude imala neku razumnu vladu, s Tunisom i drugim zemljama, gde god je to potrebno“, govorila je nemačka kancelarka.

Delimično uspešan dogovor

Sporazumi s drugim mediteranskim zemljama još uvek nisu postignuti, no čini se da je u jednom aspektu dogovor s Turskom uspeo: prošle godine broj izbeglica koje su pristigle u Grčku pao je na oko 15.000.

- pročitajte još:Ko je prekršio sporazum, Turska ili EU?

Gerald Knaus, stručnjak za migracije koji se smatra jednim od idejnih tvoraca sporazuma, smatra da je sporazum bio opravdan: „Prošle godine je preko 90 odsto Sirijaca koji su godinama bili izbeglice u Turskoj, ostalo tamo. Od 2014. je Turska zemlja s najviše izbeglica na svetu; primila je otprilike tri puta više Sirijaca nego cela EU“, kaže Knaus. „A to znači da je prošle godine, zahvaljujući podršci Evropske unije Turskoj, malo Sirijaca krenulo na put, jer stotine hiljada njihove dece ide u školu i ima pristup zdravstvenom i socijalnom sistemu.„

Međutim, mnoge izbeglice u Turskoj i dalje žive u lošim uslovima i nemaju svi pristup sistemu obrazovanja. S druge strane, sredstva iz sporazuma o izbeglicama su potrošena. Humanitarne organizacije hitno čekaju nova sredstva.

Nove migrantske rute

Naravno, i druge činjenice igraju ulogu zašto manje ljudi dolazi u Grčku. Tako na primer izbeglice i migranti iz afričkih zemalja već dugo koriste put preko Libije do Italije. Španija ima posebne sporazume, na primer sa Marokom, tako da izbeglice ne mogu da dolaze u Španiju ili bivaju vraćene. A organizacije za zaštitu ljudskih prava se žale na brojna kršenja tih prava na spoljnim granicama EU nakon zatvaranja balkanske rute i stupanja na snagu sporazuma između EU i Turske.

Uz to je, prema procenama, do sada iz Grčke u Tursku vraćeno manje od 3.000 izbeglica. Program preseljenja u druge evropske zemlje je i ranije bio izuzetno spor, a pandemija ga je potpuno zaustavila.

Do sada EU nije pokrenula ni nameravanu reformu zajedničke politike azila kako bi trajno i održivo regulisala migracije prema Evropi. Svi planovi propadaju prvenstveno zbog sporova oko moguće preraspodele izbeglica između država, posebno zbog otpora nekih istočnoevropskih zemalja.

Bedni uslovi u kampovima u Grčkoj

Kada je sporazum o izbeglicama dogovaran, namera nije bila da grčka ostrva postanu zadnja stanica za hiljade izbeglica. No, grčko pravosuđe nije u stanju da izađe na kraj s velikim brojem zahteva za azil. Gerald Knaus smatra da nije realno da „zemlja u kojoj ima više zahteva za azil po glavi stanovnika nego u celoj EU može brzo donositi presude o tome ko mora da se vrati“.

Šokantni uslovi na grčkim ostrvima, gde je povremeno i po 40.000 ljudi živelo u kampovima predviđenim za samo nekoliko hiljada, postali su simbol neuspele evropske izbegličke politike.

Požar u kampu Morija prošle zime skrenuo je pažnju sveta na to neodrživo stanje. Dok je nova konzervativna vlada u Atini zaoštrila politički ton i mere protiv izbeglica, Brisel je platio stotine miliona evra pomoći, ali nošenje s krizom je uglavnom prepustio Grčkoj.

„Dogovor EU i Turske tamna je mrlja u politici Unije o ljudskim pravima“, kaže Imogen Sadburi iz humanitarne organizacije Internacionalni komitet za spasavanje (IRC). „A cenu plaćaju ljudi koji traže zaštitu, uključujući njih 15.000 zarobljenih na grčkim ostrvima.“

Zakazala je izbeglička politika EU

U proleće 2020. turski predsednik Erdogan ucenio je EU i iznenada prebacio hiljade ljudi na kopnenu granicu s Grčkom. Atina je blokirala granicu i koristila grubu silu u sprečavanju migranata da uđu u zemlju. Brutalne slike pokazale su sav neuspeh Unije da obezbedi poštovanje ljudskih prava.

Turska već dugo zahteva novu verziju sporazuma i više novca. Uz to, Ankara kritikuje činjenicu da nisu ispunjena politička obećanja o olakšavanju izdavanja viza za njene građane i o novom carinskom sporazumu.

Evropljani to pravdaju antidemokratskom politikom Ankare i sve većim kršenjima ljudskih prava u zemlji. No, program finansijske pomoći sirijskim izbeglicama u Turskoj je ipak bez velike pompe produžen do sledeće godine.

Procenjuje se da u Grčkoj i dalje živi oko 100.000 izbeglica – mnogi od njih već godinama. Za sada niko u Evropi ne pokazuje nameru da ih u nekoj doglednoj budućnosti primi u svoju zemlju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.