San o boljem životu postao putovanje u smrt
21. maj 2011.Evropska unija i NATO obavezni su prema pomorskom zakonu da pomognu ljudima u nevolji, ali ima ozbiljnih sumnji u adekvatnost te pomoći. Veliki broj izbeglica koje iz severne Afrike kreću u trošnim čamcima ka Evropi nikada ne stigne do nje, mada je tačan broj žrtava teško proceniti. Karl Kop iz frankfurtske centrale organizacije Pro azil kaže:
„Situacija je trenutno ovakva – tokom poslednjih pet nedelja više od hiljadu ljudi utopilo se na putu ka Evropi. Sve je više vidova izbegavanja da se pruži pomoć od strane NATO, Evropske unije ili komercijalnih brodova. Ljudi danima plutaju između Libije, Italije ili Malte i polako umiru od gladi i žeđi. A Evropa i međunarodna zajednica samo gledaju“.
Nadležni optužbe demantuju
Teške optužbe koje NATO i Evropska unija redovno demantuju. Međutim, britanski list „Gardijan“ nedavno je pisao o smrti 61 izbeglice na putu ka Italiji. Brodovi i avioni NATO videli su čamac, ali nisu pokušali da spasu ljude ili odvedu brodić do sigurne luke. Od 72 putnika samo 11 je preživelo. To se dogodilo u martu i Kop kaže da javnost, ako i sazna za takve slučajeve, to sazna prekasno.
„Nešto nije u redu sa tim akcijama potrage i spasavanja u Sredozemlju. To ne funkcioniše. Malta ne može da pokrije veliku zonu za koju je nadležna. Ima sporova o nadležnosti, a strahuje se i da će izbeglice ostati onome ko ih spase, odnosno primi“.
Na Lampeduzu stuglo 37.000 izbeglica
Samo od početka sukoba u Libiji na Lampeduzu je stiglo 37.000 izbeglica. Da li im pogranična policija Evropske unije, Fronteks, pomaže dok su na moru? Kop sumnja, jer je već u 2009. godini bilo slučajeva da nije pružena pomoć krhkim čamcima, nego su vraćani u Afriku.
Nije istina, tvrdi predstavnica Fronteksa Izabela Kuper: „To kategorično demantujem. Moramo da imamo u vidu okolnosti. Reč je o brodićima dugim 15 do 20 metara na kojima je i više od 800 ljudi, među njima su žene i deca. Ti brodovi su apsolutno nepodobni za isplovljavanje na pučinu. Kada ih otkrijemo prebacujemo ljude na Lampeduzu“.
Ipak, priznaje da Fronteks ne raspolaže sredstvima kako bi neprestano osmatrao celo područje. A Karl Kop smatra da je upravo to zadatak Evrope i kaže: „Na humanitarnom nivou sve bi moralo da se učini da se ljudima pruži pomoć. Da se sve učini, znači i da priobalne zemlje moraju biti opremljene tako da mogu i da pomognu ljudima na moru koji su u nevolji“.
Sve ostalo je propust da se pomogne.
Autori: Halid El Kautit, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon