Saudijska Arabija uspešno širi vehabizam
11. jul 2017.DW: Britanski istraživački centar „Henri Džekson“ objavio je izveštaj o finansiranju islamista u Velikoj Britaniji iz inostranstva. U tom izveštaju, Saudijska Arabija je navedena kao najvažniji finansijer. U poslednjih 50 godina Rijad je u širenje vehabizma uložio najmanje 76 milijardi evra, pri čemu je vehabizam ideološka osnova za ekstremističke i džihadističke pokrete u celom svetu. Da li vas takva tvrdnja iznenađuje?
Suzane Šreter: Uopšte me ne iznenađuje. Naime, odavno je poznato da Saudijska Arabija širi vehabizam, ideologiju koja je u velikoj meri bliska tzv. „Islamskoj državi“. Pri tom se u inostranstvo ne šalje samo novac, već i propagandni materijal i organizacioni nou-hau. Grade se džamije, obrazovne ustanove, kulturni centri i slično, i u njima se širi vehabizam. I da stvar bude gora, oni to rade s velikim uspehom.
Gde se najviše uočava da stiže ta novčana pomoć?
Širenje vehabizma zamah je dobilo pre svega nakon islamske revolucije u Iranu. Ona je ozbiljno uzdrmala Saudijce. Kada je Iran počeo da širi svoju šiitsku ideologiju, Saudijska Arabija počela je da se oseća ugroženom. Paralelno s tim, zastupnici tvrde struje iste godine su zauzeli Veliku džamiju u Meki. Saudijci su tada krenuli u ofanzivu i odlučili: sada ćemo da širimo našu ideologiju, jastrebovima u zemlji ćemo da pokažemo da to možemo. Tada je Saudijska Arabija preko svojih saveznika i organizacija kao što su „Svetska liga muslimana“ u raznim zemljama u Aziji, Africi i delom u Evropi počela da podržava vehabizam. U Evropi su počeli to da rade pre svega na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj je vođen rat između muslimana i hrišćana. Uočilo se da postoji prostor na kome živi muslimansko stanovništvo otvoreno za nove, radikalne ideologije i kojem je potreban novac.
Rezultat je da u mnogim delovima sveta radikalna forma islama sve više dobija na značaju. Na jugoistoku Azije sam to najbolje mogla da vidim: južni Tajland, Filipini, Indonezija, delom i Malezija su mesta na kojim se susrećemo sa specijalnim islamom koji je mnogo otvoreniji i tolerantniji. Međutim, u poslednje tri decenije to se dramatično razvilo u radikalnom smeru. Sasvim je razumljivo da je takav razvoj unapređen novcem iz Saudijske Arabije, a naročito kroz to što su mladi intelektualci velikodušnim stipendijama vrbovani da studiraju na saudijskim univerzitetima. Kada završe fakultet, vraćaju se u svoje zemlje i počinju misionarski posao širenja vehabizma.
Pjer Fogel, možda najpoznatiji salafistički propovednik u Nemačkoj je, uz pomoć saudijskog novca, studirao u Meki. I inače Saudijska Arabija radikalno utiče na muslimane u Nemačkoj – to su tvrdili nemački mediji u decembru 2016. godine pozivajući se na tajne izvore. Koliko u tome ima istine?
Delimično su saudijske državne institucije bile uključene. U Berlinu je boravio saudijski izaslanik Muhamed Fakihi. Dokazano je da je imao vezu s terorističkom ćelijom iz Hamburga koja je 2001. godine izvršila napade na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Fakihi takođe ima dobre veze s berlinskom džamijom Al-Nur koja se često pominje kao glavno okupljalište salafista. Izaslanik više nije tu, ali tada je prvi put na sebe skrenuo pažnju.
Vidimo da saudijske fondacije deluju svuda – nekada ilegalno, a nekada preko posrednika kao što je Nadem Elijas. On je do 2006. godine bio predsednik Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj koji se često dovodi u vezu sa saudijskim fondacijama ili sa Svetskom ligom muslimana i Svetskim savezom mladih muslimana. Međutim, jasno je da i u Nemačkoj ima organizacija i pojedinaca koje se ozbiljno bave vehabizacijom muslimana u Nemačkoj. Ne smemo da zaboravimo da Saudijci nisu jedini finansijeri. Sada su tu Katar i Kuvajt. Postoje i druge države zaliva koje podržavaju radikalne snage u Nemačkoj – Iran na primer. Teheran je u Berlinu osnovao institut koji deluje misionarski. Začudili bi se ako bi videli gde ide novac. Nemačka je generalno polje na kojem deluju strane ekstremističke organizacije.
Prof. dr Suzane Šreter je direktorka Centra za istraživanje globalnog islama i predaje na univerzitetu „Gete“ u Frankfurtu.