Saudijska koalicija sa zadnjim namerama

Nebo iznad Sirije će narednih sedmica postati pretesno za tolike bojne avione. Već godinama Asadov režim bombarduje civilno stanovništvo. Zatim su članice koalicije koju predvode SAD pokrenule napade na položaje „Islamske države“. Onda su Rusi počeli da gađaju različite ciljeve. Sada bi u borbu protiv terorista trebalo da se umešaju bombarderi nove koalicije koju predvodi Saudijska Arabija. Taj savez biće najveći – već su mu se priključile 34 države Bliskog istoka, Azije i Afrike.

Vojni i politički smisao

Kakav je vojni smisao takvog udruživanja? „U vazdušnom prostoru iznad Sirije trenutno vlada takav haos, da je teško sagledivo ko na koga puca“ – tako situaciju opisuje poznavalac Bliskog istoka Mihael Liders. On dodaje da sa usložnjavanjem situacije, raste i mogućnost greške – slučajni sudar dva aviona ili pogrešno ispaljena raketa mogu da znače eskalaciju.

Vojno gledano, saudijske bombe ne mogu imati drugačiji efekat od ruskih ili američkih. Politički stvari stoje drugačije. U poslednje vreme su zapadni udari u Siriji na meti kritika jer su viđeni kao novo zapadno ponižavanje muslimana. „Zapadne bombe u Iraku i Siriji iznedriće isto onoliko džihadista koliko ih unište“, piše, recimo, stručnjak za region Serž Halimi u časopisu Lemond diplomatik. „Trajno rešenje zavisi od naroda u regionu, a ne od nekadašnjih kolonijalnih sila i SAD.“

U teoriji, alijansa pod vođstvom Rijada ima veći legitimitet na terenu jer ujedinjuje i čitav niz nekadašnjih kolonija. Benin, Obala Slonovače ili Mali – nekada delovi francuske zapadne Afrike – pokazuju da se u borbi protiv terorista ne angažuju samo često kritikovane zapadne zemlje, već i njihove nekadašnje kolonije. Muslimanske članice nove koalicije mogle bi da se suprotstave džihadističkoj propagandi koja insistira na tome da se u Iraku i Siriji dešava novi krstaški pohod na nedužne sunite.

Skepsa prema vehabijama

Najveći problem nove koalicije je upravo vodeća zemlja – Saudijska Arabija. Ta despotija skoro godinu dana vodi rat u Jemenu u kojem je stradalo 6.000 ljudi, dok je 2,3 miliona interno raseljeno. Mihael Liders ističe da je Saudijska Arabija neprimerena za čelo takve koalicije, jer se i sama zalaže za ekstremno konzervativno tumačenje islama. „To je zemlja sa političko-religijskim poretkom, koji uopšte nije mnogo različit od sistema 'Islamske države'. Ove godine više ljudi je pogubljeno mačem u Saudijskoj Arabiji, nego što su pogubili džihadisti IS – tako da je ova koalicija kao kada biste dali vuku ovce na čuvanje.“

Doduše, Saudijci već dugo osećaju pretnju „Islamske države“ i na svojoj koži. Džihadisti su više puta iz susednog Iraka pokušavali da uđu na teritoriju Kraljevstva. „Islamska država“ prisutna je i u Jemenu. Najkasnije od napada Sadama Huseina na Kuvajt 1990. godine – tada je Rijad dozvolio Sjedinjenim Državama da stacioniraju vojnike u Saudijskoj Arabiji – vehabizam kao zvanična saudijska religija postaje sumnjiv mnogim islamistima. Vehabije u islamističkim krugovima često važe za kolaboracioniste.

„Islamska država“, nasuprot saudijskoj vladi, želi da se pokaže kao beskompromisni pokret, komentariše internet-magazin Al Monitor. Osim toga, IS obećava ispunjenje davnašnjeg sna: oživljavanje kalifata koji je Ataturk ukinuo 1924. godine. List dalje piše da na ruku džihadistima ide i ogorčenost mladih generacija koje rastu pod autoritarnim režimima regiona. „Omladina želi da pripada organizaciji koja povezuje moć, religiju i modernost. Upravo to im nudi IS.“

Nova alijansa pojačaće napetosti, ne samo među sunitima, već i u odnosu sa šiitima koji su predstavljeni kroz Iran. Mihael Liders veruje da će sukobi na frontu u Siriji, gde Teheran podržava trupe predsednika Asada, biti dodatno pooštreni. „Cilj je da se oslabi uticaj Irana“, kaže Liders. Sve dodatno komplikuje situacija u kojoj Saudijci sada treba da se bore prevashodno protiv džihadista, umesto da pokušavaju da sruše režim Bašar al Asada.