Sazrevanje za Evropsku uniju
18. jul 2017.Istoga dana kada je preuzeo predsedavanje Predsedništvu Bosne i Hercegovine, Dragan Čović se u Briselu sastao s najvišim predstavnicima Evropske unije. Čović je u ponedeljak (17.7.) predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, komesaru za pregovore o proširenju Johanesu Hanu i šefici diplomatije EU Federiki Mogerini poručio da će za osam meseci svog mandata na čelu Predsedništva „ponovo okupiti sve lidere u BiH“ u pokušaju da se povrati međusobno poverenje i evrointegracionu dinamika zemlje, što je vidno izgubljeno poslednjih meseci.
„Poverenje u BiH u poslednjih 12 meseci je nestalo i zato imamo stanje koje imamo. Nadam se da ćemo svi imati hrabrosti da se prihvatimo evropskog puta, a mi kao političari da napravimo otklon od devedesetih godina“, poručio je Čović iz Brisela.
Da li zbog većih kriznih žarišta unutar regiona ili zbog svoje poznate politike „diplomatske korektnosti“ i prilično rastegljivih „crvenih linija“, zvanični Brisel za sada još ponavlja da je „napredak u BiH vidljiv“. „Bosna i Hercegovina se nalazi u procesu odgovaranja na Upitnik (Evropske komisije prosleđen Sarajevu povodom zahteva za status kandidata, prim.aut). To je nešto što se nije očekivalo pre godinu i po dana. Napretka ima“, ocenjuje Johanes Han.
I Federika Mogerini kaže da „primećuje napredak u BiH“, ali takođe poziva na „transformaciju ekonomije, vladavine prava i javne administracije“ u BiH. „Reformskoj agendi potreban je novi zamah, kako na državnom, tako i na entitetskim nivoima, posebno u Federaciji BiH. Ona mora da bude primenjena efikasno i kontinuirano. Primena preuzetih obaveza predstavlja političku volju i odlučnost da se zemlja kreće napred“, stoji u saopštenju koje je visoka predstavnica objavila posle sastanka s Čovićem u Briselu.
„BiH pravi taoca sama od sebe“
I dok je u ponedeljak zvanični Brisel pozvao BiH na „hitno usvajanje Zakona o akcizama i potpisivanje Ugovora o uspostavljanju transportne zajednice“, a predsedavajući Predsedništvu Dragan Čović najavio da će ta zemlja do kraja godine završiti obaveze kada je reč o MAP-u za NATO i kandidatskom statusu BiH u Evropskoj uniji, poznavaoci bosanskohercegovačkih „prilika i neprilika“ sve stavljaju pod veliki znak pitanja.
Ministar spoljnih poslova Slovačke i nekadašnji specijalni predstavnik Evropske unije u BiH Miroslav Lajčak za DW kaže da ne vidi BiH kao kandidata za članstvo u EU u sledećoj godini. „Posebno ne u ovakvim okolnostima.“ Lajčak se na marginama ministarskog Saveta u Briselu osvrnuo na nedavno održani samit Zapadnog Balkana u Trstu gde jedino BiH nije stavila potpis na Ugovor o transportnoj zajednici.
„Samit u Trstu pokazao je da BiH pravi taoca sama od sebe. Političari su, zbog svoje nesposobnosti da se dogovore u ime evropske budućnosti – što je jedino pitanje koje ima značajnu podršku svih u BiH – izolovali svoju zemlju čak i od ostalih država u regionu“, napominje Lajčak. On ponavlja stav da su političarima u BiH partijski i lični interesi važniji od interesa i zemlje i građana. Istovremeno, Lajčak upozorava da se u EU ne ulazi uz pomoć Bonskih ovlašćenja ili sankcija.
„Vi bi trebalo da pokažete svakim korakom i legislativnim aktom da su evropske integracije vaš prioritet. Nažalost, odgovornost međunarodne zajednice leži u tome što smo navikli političare u BiH da mi rešavamo vaše probleme. To tako ne funkcioniše s evrointegracijama. Pogotovo onda kada nema entuzijazma (za proširenje u EU), trebalo bi uložiti dvostruko više napora da bi se ušlo u EU“, direktan je šef slovačke diplomatije u odgovoru za DW.
Na svako pitanje tri različita odgovora
Pored ponovljene „jasne i nedvosmislene“ posvećenosti EU-integracijama Zapadnog Balkana, iz Brisela put regiona ovih dana sve češće stiže i poruka da same zemlje regiona upravljaju svojom evropskom budućnošću, odnosno da se o brzini i vremenu ulaska u članstvo ne odlučuje u Briselu, već u Beogradu, Tirani, Skoplju, Sarajevu. „Traženje termina ulaska nema smisla, jer je taj termin u rukama država koje žele da uđu“, ponavlja Miroslav Lajčak.
Tu poruku dobro je razumeo predsedavajući Predsedništvu BiH Dragan Čović koji kaže da je u Brisel došao da skrene „pozitivnu pažnju“ EU na to da će BiH dati novi impuls svojim evrointegracijama. „U vremenu ispred nas, probleme Bosne i Hercegovine ćemo rešavati u BiH, a od prijatelja iz Evropske unije ćemo tražiti ohrabrenje da integracioni proces zaživi do kraja“, najavljuje Čović.
Da li će Bosna i Hercegovina moći da napravi neophodan „reset dinamike“ evrointegracija, koji je 2016. godine vratio zemlju na pravi put ka članstvu, u najvećoj meri zavisiće od Čovićeve „misije“ obnavljanja poverenja u zemlji gde, kako sam priznaje, „na svako pitanje koje se nađe na stolu postoje najmanje tri različita odgovora“.
Iz Brisela su odavno upozorili – ne samo BiH, već ceo region – da, ukoliko želi da „sazri za EU“, mora da od „crno-belog političkog pristupa“ pređe na naviku postizanja kompromisa. „Evropska unija funkcioniše na mogućnosti postizanja kompromisa i to nije ništa loše. Upravo suprotno – to je priznavanje interesa svih, gde svako po nešto dâ, da bi svi dobili na kraju više“, objašnjava komesar za pregovore o proširenju Johanes Han.
A kompromis je osnovni način na koji će političari u Bosni i Hercegovini zaslužiti otvorena vrata Evropske unije za svoju zemlju i građane.