Seksizam u vrhovima vlasti

List Frankfurter rundšau na početku svog komentara izražava poštovanje novinarki lista Štern koja je izašla u javnost sa navodima o neprimerenom ponašanju liberalnog političara Rajnera Briderlea, te nastavlja: "Rajner Briderle nije jedini seksista. On se, poput brojnih muškaraca u njegovim godinama, nalazi u "predcivilizacijskom stadijumu". On posmatra žene kao predmete koji stoje na raspolaganju njegovoj muškoj moći. Za njega je skurilna i sporedna stvar činjenica da ima posla sa ženama koje su visokokvalifikovane i inteligentne. Ali, ovde se ne radi o seksu. Radi se poimanju moći.

Žene su menadžerke, šefice, preduzetnice, ministarke, kancelarke, pa i šefice Međunarodnog monetarnog fonda. Muškarci danas ne mogu da preteknu na tim funkcijama žene samo zato što su muškarci. Oni moraju da se dokažu u konkurenciji sa ženama. Žene mogu u svemu da budu i bolje od muškaraca. Ali - one ostaju žene. To je njihova "slaba tačka".

Muškarci poput Briderlea računaju s tom "slabom tačkom" žena, zato što one na to gledaju iz ugla muškaraca. Upravo u svetu političara se često napadno ponašanje muškaraca tumači kao "privatna stvar koja se dešava između žene i muškarca". To nikoga ne treba da zanima - glasi argument.

Taj argument važi samo ako dvoje ljudi nisu u zavisnom položaju na poslu, u politici ili bilo gde drugde, odnosno ako oboje deluju u skladu sa svojom slobodnom voljom.

Žene u medijima, relativno gledano, manje su podložne napadima. One rade u krugovima u kojima se očekuje da svi imaju kontrolu nad sobom i da se pridržavaju civilizacijskih pravila.

Mnogo više iskustva sa seksualnim uznemiravanjem imaju kelnerice u restoranima koje moraju da izdrže razne komentare, stjuardese koje putnici u prolazu potapšu po zadnjici, ali i sekretarice od kojih se na službenim putovanjima očekuje mnogo više od koordinacije termina i obaveza", piše Frankfurter rundšau.

Šovinizam u Berlinu

Za list Zidojče cajtung, neukusne primedbe Rajnera Briderlea su samo bezazlen slučaj u poređenju s onim što se zaista zbiva. List Štern koji je o tome pisao koncentrisao se samo na taj slučaj, što je šteta jer bi bilo korisno da se povede šira debata na tu temu. "Nije slučajnost da je ova tema dobila na značaju u vreme kada više ne može da se ignoriše pokretanje diskusije o kvoti za broj žena u upravnim odborima i višim etažama firmi, politike i medija.

U društvu se učvrstila težnja za podsticanjem napretka žena, prisutne su i njihove želje da učestvuju u donošenju najvažnijih odluka. Na taj način je postalo lakše podizanje prašine zbog šovinizma u berlinskim krugovima politike. To nije lako, jer tu dominiraju muškarci. Šovinizam ima veze sa koncetracijom moći. Moćni ljudi često žele da potvrde svoju moć kroz uspeh kod suprotnog pola. To je oduvek bilo tako. S tim u vezi se i brojni poslovni razgovori odvijaju uveče, u ugodnoj atmosferi i uz čašu vina, pri čemu se smanjuju granice profesionalne distance. Uzgred - za to nisu krivi isključivo muškarci! I tako mnoge žene ne govore ništa o seksualnom uznemiravanju jer strahuju od primedbii kako su same isprovocirale stvar", piše Zidojče cajtung.

Priredio: Azer Slanjankić

Odg. urednica: Ivana Ivanović