Senke nemačkog kolonijalizma
21. jun 2020.
Kip britanskog trgovca robljem Edvarda Kolstona je završio u moru bristolske luke, kip Kristofera Kolumba u Bostonu je ostao bez glave, a u Antverpenu je iz predostrožnosti uklonjen kip kralja Leopolda II, poznatog po strahovladi u bivšoj koloniji Kongu.
Kolonijalni simboli širom sveta se nalaze pod upitnikom. To je posledica protesta nakon brutalnog ubistva Džordža Flojda kojeg je usmrtio beli policajac u Mineapolisu.
Svađa oko Afričke četvrti u Berlinu
Nemačka je u poređenju s ostalim silama imala relativno malo kolonija i kolonijalna vladavina je trajala relativno kratko: od 1884. do kraja Prvog svetskog rata, kada je Berlin morao da ustupi kolonije u Africi, Okeaniji i istočnoj Aziji.
No na vrhuncu je Nemačka ipak bila četvrta kolonijalna sila na svetu, a posledice tog vremena se osećaju i danas.
To je posebno vidljivo u ulicama koje još uvek nose nazive kolonijalnih funkcionera poput Karla Petersa, Adolfa Liderica ili Gustava Nahtigala. Donedavno su čak i kasarne i škole nosile ime Paula fon Letov-Forbeka, zapovednika oružanih snaga u koloniji Nemačkoj istočnoj Africi.
Kipovi bivših kolonijalnih vladara se nalaze svuda po Nemačkoj. Rasprava se vodi i o umetninama i predmetima razasutim po nemačkim muzejima, a koji su ovde stigli kao kolonijalni plen.
Najglasnija svađa se vodi oko berlinske takozvane Afričke četvrti gde ulice nose nazive ili po bivšim kolonijama ili po osobama koje simbolišu kolonijalno razdoblje. Lokalno veće građana je još pre dve godine odlučilo da imena kolonizatora zameni imenima pripadnika pokreta otpora tokom nacionalsocijalističkog režima.
Kreativna rešenja
No mnogi građani i vlasnici prodavnica su protiv menjanja naziva i to obrazlažu troškovima koji bi nastali zbog menjanja pečata i slično. Neki su se jednostavno navikli na sadašnja imena i ne žele da ih menjaju. Građanska inicijativa „Pro Afrička četvrt“ je došla na kreativnu ideju kako da zadrži nazive ulica i odbaci kolonijalnu prošlost.
Tako bi Ulica Lideric trebalo da bude nazvana ne po kolonijalnom službeniku nego po jednom gradu u Namibiji koji se takođe zove Lideric. Ulica Nahtigal ne bi nosila naziv po kolonijalnom vladaru Nemačke zapadne Afrike, nego po teologu Johanu Nahtigalu. Ulica Karla Petersa se već nekoliko godina ne zove po kolonijalnom službeniku nego po istoimenom borcu pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata.
No nisu svi oduševljeni ovim kreativnim rešenjima te sukob oko naziva i dalje tinja. Slični primeri postoje i u drugim nemačkim gradovima.
Nije reč o brisanju istorije
Udruženje „Postkolonial“ se zalaže se za potpunu „dekolonijalizaciju“ urbanih prostora – uključujući i uklanjanje spomenika. Kristijan Kop, portparol ovog udruženja za Berlin, smatra da nije dovoljno uz sporne spomenike postaviti informativne ploče koje se kritički suočavaju sa osobom predstavljenom na spomeniku.
Istoričar Jirgen Cimerer smatra da spomenike treba zadržati, ali im isto tako treba promeniti kontekst: „Spomenicima treba oduzeti junački karakter kako ne bi imali veličajuću funkciju. Tako što bi se položili ili postavili naopačke“, predlaže on.
Ali, kako se odnositi prema grobovima? Recimo, grob Lotara fon Trotea, pruskog generala koji je dao naredbu za pokolj nad narodom Herero u današnjoj Namibiji. Na njegovom grobu u Bonu ne postoji ništa što bi ukazivalo na istorijsku dimenziju ove osobe, a taj pokolj do dan danas nije priznat kao genocid.
Desničari iz Alternative za Nemačku (AfD) su među retkim političkim snagama u Nemačkoj kojima čitava priča oko suočavanja s kolonijalnom prošlošću jako ide na živce. „Pokušaje da se nametne istorijska slika pročišćena od svih detalja koji nekome smetaju poznata je samo iz totalitarnih režima“, rekao je u Bundestagu šef poslaničkog kluba stranke Aleksander Gauland. A poslanik te stranke Gotfrid Kurio se žali da se Nemcima nameće „afrički kult krivice“.
Da li se uopšte današnjim merilima možemo distancirati od istorijskih ličnosti i razdoblja? „U svakom slučaju. Inače ne bismo mogli da se distanciramo ni od Hitlera, Himlera i ostalih“, kaže istoričar Cimerer. On ukazuje da se aktuelna rasprava više odnosi na pitanje da li danas smemo da uzdižemo osobe koje po današnjim etičkim merilima ne bi prošle filter.