Severna Koreja: Malo diplomatija, malo rakete
6. oktobar 2019.
Delegacija Severne Koreje prekinula je razgovore sa američkim izaslanicima u Stokholmu u subotu. Glavni pregovarač za nuklearna pitanja Kim Mjong Gil rekao je da „pregovori nisu ispunili očekivanja“, optužujući drugu stranu da „nije donela ništa za pregovarački sto“.
Sastanak bez prisustva javnosti bio je prvi formalni susret na radnom nivou otkako su se predsednici Donald Tramp i Kim Džong Un u junu dogovorili da nastave pregovore o severnokorejskom nuklearnom programu i eventualnom popuštanju američkih sankcija.
Američka delegacija je pak saopštila da je „diskusija bila dobra“ i da se ne može očekivati da se „sedamdeset godina rata i neprijateljstva prevaziđe u jednom danu“.
Devet testova od jula
Tramp je poslednjih meseci čak i žmurio na testiranje raketa za koje analitičari tvrde da približavaju Severnu Koreju razvitku nuklearnog arsenala. Prema stavu Bele kuće, oružje koje se testira ne krši sporazum o interkontinentalnim raketama ili nuklearnom oružju.
Scenario je uvek sličan – vojska Severne Koreje u tišini testira rakete koja padaju u more stotinama kilometara od obale. Naravno, u Pjongjangu dobro znaju da će to biti primećeno. Javnost po pravilu obaveštavaju analitičari japanske ili južnokorejske vojske i tamošnji mediji. To se desilo najmanje devet puta od jula, poslednji put u sredu.
Tada se Pjongjang pohvalio da je testiran „novi model“ balističkog projektila koji se lansira iz podmornice.
Analitičari iz „38 North“, trusta mozgova iz Vašingtona koji se bavi ovom zemljom, smatraju da je u pitanju projektil Pukgusong-3 koji je pao 450 kilometara od mesta lansiranja. Analitičari tvrde da bi, lansiran pod drugim uglom, ovaj projektil mogao da dobaci i čitave dve hiljade kilometara što ga čini projektilom najdaljeg dometa kojim Severna Koreja raspolaže.
U oči upada što je test obavljen istog dana kada je iz Pjongjanga saopšteno da će delegacija putovati u Stokholm.
„Testiranje rakete sa podmornice bi ranije izazvalo oštriji odgovor posebno Saveta bezbednosti UN“, kaže za DW Dženi Taun, izvršna urednica iz „38 North“. „Ali to što testiranje nije imalo posledica po održavanje razgovora SAD i Severne Koreje pokazuje koliko ova američka administracija polaže na sređivanje odnosa dve zemlje.“
Ipak, Savet bezbednosti će u utorak raspravljati o raketnim testiranjima i to na zahtev Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Pitanje je koliko će američki partneri imati razumevanja za Trampovu taktiku da toleriše „standardne“ testove – kako ih je Tramp nazvao – ne bi li pokušao da privoli Kima na denuklearizaciju zemlje.
Čekaju bolju ponudu?
Taktika Pjongjanga – pristajemo na sve razgovore, ali testiramo oružje i uvek govorimo da je to „novi model“ – trebalo bi da predstavlja adut za njihove pregovarače kako bi isposlovali popuštanje sankcija. Cilj režima u Pjongjangu je da zemlja ekonomski prodiše i otuda veliko razočaranje razgovorima u Stokholmu – brzo popuštanje sankcija verovatno nije bilo na stolu.
Dženi Taun veruje dovodi tu taktiku u pitanje: „Testiranje raketa poput poslednjeg otežavaju da na dnevni red dođe popuštanje rezolucija Saveta bezbednosti. Možda će čak naterati američku administraciju da traži potpuni prestanak raketnih testova kao uslov bilo kakvog dogovora“, dodaje Taun za DW.
Prema drugim analitičarima, odlaganje razgovora daje vremena režimu u Pjongjangu da dalje testira oružje i podiže ulog – čekajući bolju ponudu.
„Severnokorejanci imaju dug istorijat tvrdih pregovora u kojima otkazuju ili prekidaju pregovore kao deo taktike“, prenosi Glas Amerike reči Mintara Oba, bivšeg američkog diplomate i poznavaoca Koreje. „Tako da ne mislim da ovo mora da znači kraj diplomatije na radnom nivou.“
nr (dw, rtr, voa)