Sinti i Romi: jačati druge znači biti i sam jak

Malo turističko mesto severno od Barselone u rano proleće 2023. Tu, na „sigurnom mestu“, više od 40 pripadnika Sintija i Roma, među njima i izbeglice iz Ukrajine, učestvovalo je na simpozijumu na kojem se govorilo o prevladavanju i lečenju trauma, ali i jačanju samopouzdanja.

Glavno pitanje je, kako je u razgovoru za DW objasnila organizatorka simpozijuma i osnivačica udruženja „Save Space“ Roksana-Loren Vit, „ko osnažuje one osobe koje su jake za sve nas? Kako se pomaže takvim uzorima da ojačaju sami sebe, dok oni sami istovremeno često moraju da deluju bez trajne perspektive i struktura?“ Ona naglašava da se pri tom potcenjuju sasvim normalna iskustva, kao što je, recimo, jednom u životu videti more.

-pročitajte još: Romi u Srbiji: Identitet se gradi u odnosu sa drugima

Samopouzdanje je važno, kaže Roksana-Loren Vit, jer većina učesnika tog simpozijuma u Španiji radi dobrovoljno na jačanju političkog i demokratskog razvoja i učestvovanja u civilnom društvu u Nemačkoj. No, istovremeno se, kaže Vit, stalno susreću s rasizmom, nasiljem prema pripadnicima Sintija i Roma, kao i marginalizacijom.

Lečenje transgeneracijske traume

Na simpozijum su uglavnom pozvani ljudi koji su izloženi višestrukoj diskriminaciji: samohrani roditelji, pripadnici LGBTQ-populacije ili odrasli s psihičkim ili telesnim nedostacima. Upravo su te ciljne skupine posebno važne za udruženje „Save Space“, koje je osnovano 2021. godine u Kelnu, objašnjava jedna od osnivačica udruženja Amdrita Jakupi: „Naš cilj je predstavljanje i praćenje interseksualnosti, inkluzije, obrazovanja, lečenja. Želimo da damo platformu ljudima koji su višestruko diskriminisani i učiniti ih vidljivim.“

Amdrita Jakupi zahvalna je fondaciji „Sećanje, odgovornost, budućnost“ (Erinnerung, Verantwortung, Zukunft – EVZ) koja je pružila finansijsku podršku simpozijumu. Takve inicijative su veoma važne, jer su „osobe, koje pate zbog višestruke diskriminacije, a istovremeno se društveno angažiraju, ujedno i višestruko opterećene“. Zato im je, kaže, potrebna podrška za njihove aktivnosti.

Važan aspekt simpozijuma bilo je i bavljenje temom „Mentalno zdravlje i transgeneracijska trauma“. Na radionici su se pisala lična, emotivna pisma sopstvenim precima.

Kat Jugravu je performans-umetnik i aktivan je u kvir-zajednici: „Kada sam pisao to pismo osetio sam tugu – i bol koji nije moj, i za koji nemam objašnjenje. Tek tada sam shvatio da je to bila transgeneracijska, nelečena trauma. Istovremeno sam osetio i radost, čak i euforiju, kada sam shvatio da smo, zajedno s kolegama i ljudima kojima se divim i koje cenim, vratili sećanje naših predaka. To je živi primer da naši preci nisu uzalud žrtvovali svoj život, jer nas još uvek ima, mi se i dalje borimo i sve smo jači, iz dana u dan. Mi smo lepi ljudi i zauzimamo u društvu mesto koje nam pripada“, kaže Kat Jugravu za DW.

„Želim da budem uzor za mlade generacije“

Nakon početka agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine u prvi plan je došla jedna nova generacija aktivistkinja i aktivista, oni koji prevladavaju sopstvenu traumu pomažući drugima. Tri mlade žene, koje su pre rata živele u Ukrajini, takođe su učestvovale na simpozijumu.

Sve tri su umetnice i aktivistkinje organizacije mladih ARCA, koja podržava kulturu Roma u Ukrajini. Izaura Drima je psihološkinja i trenutno radi u Bukureštu s decom izbeglom iz Ukrajine. Zašto pretežno s decom?

„Uvek sam htela da promenim položaj ljudi u našoj zajednici. I na Rome treba gledati kao na ozbiljne i obrazovane ljude, koji su ponosni na svoj identitet. Želim da bude uzor mladim generacijama“, kaže Drima.

ARCA je aktivna i u Nemačkoj. Ta organizacija, zajedno sa Centralnim savetom nemačkih Sintija i Roma i fondacijom Roma „Women Fund Ukraine – Chiricli“, organizuje i jednu konferenciju pod naslovom „Romi kao sastavni deo ukrajinskog društva“, koja se ove srede 14. juna održava u Berlinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.