Sirija na radarima NATO
21. januar 2014.Vojnici NATO u Turskoj vide svaku raketu koja se ispali u Siriji. Oni preko radara i satelita prate sukobe u susednoj zemlji, sa kojom deli granicu dugačku 900 kilometara. Ti vojnici su tamo od pre godinu dana i nema nikakvih naznaka da bi mogli da se povuku. Rat u Siriji, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, predstavlja katastrofu koja je monstruoznim napadom na civilno stanovništvo dobila novu dimenziju. S obzirom na takav razvoj situacije, očekuje se da će Bundestag velikom većinom glasati za produženje mandata vojnika NATO u Turskoj.
Pomoć Turskoj
Kada je građanski rat u Siriji prešao i na granično područje sa Turskom, vlada u Ankari je zamolila NATO-partnere da joj stave na raspolaganje protivraketni sistem "Patriot", Jer, sirijska armija u svom arsenalu ima rakete dometa 700 kilometara, protiv kojih turska armija nema sopstvenu efikasnu odbranu. U sistemu "Patriot" su moćni radarski sistemi, kao i fiksni i mobilni sistemi za ispaljivanje raketa. Pošto u Zapadnoj alijansi samo Nemačka, SAD i Holandija imaju najmodernije varijante tog sistema, te tri zemlje su i preuzele nadzor nad tursko-sirijskim graničnim područjem. Nemačka je saopštila da je njena misija "defanzivna" i da ne služi kontroli zone zabrane letenja nad sirijskom teritorijom. Početna strahovanja da bi nemački vojnici mogli da budu uvučeni u sukobe, nisu se obistinila.
„Ograda“ za zastrašivanje
„Aktivna ograda“ je naziv koji je NATO dao ovoj misiji - to bi trebalo da bude otvoreno upozorenje zaraćenim stranam u Siriji. Osmatrački punkt Bundesvera se nalazi iznad turskog grada Karamanmarasa, oko 100 kilometara od sirijske granice. Sa druge strane je sirijski grad Alep. Dosada nemački vojnici nisu morali da ispale nijednu raketu. Doduše, jedinice NATO ne mogu ništa protiv granata ispaljenih na turska pogranična mesta. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon de Lajen (CDU) je nemačku vojnu misiju okarakterisala kao uspeh, rekavši da Bundesver „uspešno štiti tursko stanovništvo i teritoriju od napada sirijskih raketa.“ Ona je, doduše, dodala da je stanje ipak kritično jer je, kako kaže, ubijeno 70 turskih civila, a 770.000 sirijskih izbeglica potražilo utočište u Turskoj.
Levičari: „to je suvišna akcija“
Levičarska stranka je jedina koja u Bundestagu smatra da je učešće nemačkih „Patriot“-sistema na tursko-sirijskoj granici suvišno. „Svi mi znamo da je Turska u sirijskom sukobu zapravo deo problema“, rekao je levičarski političar Jan van Aken u parlamentu. On je dodao da preko Turske na područja gde se vode borbe prelaze borci Al Kaide, kao i da džihadisti preko Turske švercuju oružje u Siriju: „povlačenje Bundesvera bilo bi politički signal Ankari da prestane sa tom pogrešnom politikom.“ Ministarka odbrane ne deli to mišljenje: „Podržavamo naše partnere u savezu i držimo obećanja", rekla je Ursula fon der Lajen.
Posle tri godine građanskog rata, nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer izirazio je nadu da bi konferencija o Siriji u Montreu 22. januara mogla da omekša fronotove: „Možda će se baš ovih dana odškrinuti vrata za političko rešenje“, rekao je Štajnmajer. To bi imalo posledice i po Bundesver - kraj sukoba u Siriji bi značio da je angažovanje u Turskoj postalo nepotrebno.
Autori: Nina Verkhojzer / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković