Siromašan, a seksi i idealan za start-ap!

„Berlin je siromašan, ali seksi“, tako se jednom prilikom izrazio berlinski gradonačelnik, socijaldemokrata, Klaus Voverajt. Berlin je na glasu kao jedna od najpopularnijih evropskih metropola, ali ne preterano ekonomski uspešna. Jeftine stanarine i buran noćni život privlače mlade ljude iz celog sveta u glavni grad Nemačke i to još od pada Berlinskog zida - pre 25 godina. Među njima se već dugo nalaze i mladi Izraelci, koji dolaze u Berlin frustrirani zbog političke i ekonomske situacije u svojoj zemlji.

Jeftina hrana ili povoljno poslovno okruženje?

Ili možda jednostavno zato što su za njih troškovi života u Nemačkoj kudikamo manji. Nedavno je prašinu podigla jedna bizarna objava mladog Izraelca na Fejsbuku, koji živi u Berlinu. On je sa ostatkom sveta podelio fotografiju pudinga na polici jednog supermarketa, na kojem stoji cena od 19 centi, uz poziv „Vidimo se u Berlinu!“. Do sada je preko milion internet korisnika videlu tu fotografiju. Ali ono što mladić nije mogao da pretpostavi jeste da će njegova fotografija rasplamsati ljutnju njegovih sunarodnika. Jer u Izraelu je isti proizvod višestruko skuplji. Potom je na desetine hiljada Izraelaca objavilo kako žele da se presele u „zemlju jeftine hrane“.

Ali očigledno je da nemački glavni grad postaje sve privlačniji i za uspešne poslovne ljude. Informatički stručnjaci, koji su se u Izraelu navikli na visoke plate i lagodan život, otkrivaju Berlin kao grad, koji omogućava pristup evropskom tržištu. „Prepoznali smo kakav potencijal Nemačka za razliku od SAD ima“, kaže Moše Bar-Oz, osnivač mladog izraelskog preduzeća Šop It. „Ovde gotovo i da nemamo konkurenciju“, priča Bar-Oz. On se u Berlinu lično sastaje sa šefovima velikih preduzeća. „Ko bi u Sjedinjenim Državama nekoga poput mene uopšte primetio.“

Privlačnosti Berlina

Šop It je razvio tehnologiju koja po kuhinjskim receptima sastavlja detaljne liste za kupovinu. Oni od nedavno sarađuju sa nemačkom stranicom GoFeminin koja se bavi stilom života. „Berlin je jeftiniji od Tel Aviva“, objašnjava Bar-Oz, koji razmišlja da preseli sedište svoje firme u Berlin. Kao i mnogi drugi mladi preduzetnici, ni on se ne da zastrašiti izveštajima o navodnom anti-izraelskom ili anti-jevrejskom raspoloženju u Nemačkoj. Naprotiv, posebno mu se sviđa sa kakvim se poštovanjem Nemci odnose prema svojim izraelskim poslovnim partnerima. „Pitaju kad imamo vremena za njih, kad nam najviše odgovara da se sastanemo“, priča Bar-Oz.

Lior Vajn je pre tri meseca stigao u Berlin kako bi učestvovao u programu Plug and Play Accelerator izdavačke kuće Aksel Špringer. Njegova firma razvila je sistem pomoću kojeg se mladeži ili druge promene na koži koje mogu dovesti do raka, mogu otkriti u ranoj fazi, upotrebom pametnog telefona ili digitalne kamere. Na ideju je došao kada mu je otac oboleo od melanoma, jedne vrste raka kože. „Oporavio se, ali kako bi sprečio da se rak vrati, mora redovno da odlazi na kontrole“, kaže Vajn. „Lekar mora golim okom da analizira promene na mladežima. Ali i doktor može biti pospan ili dekoncentrisan. I šta onda?“, upozorava Vajn. Ali zašto je baš izabrao Berlin? „Ovde je sve ugodnije i prijatnije nego bilo gde drugde“, kaže mladi preduzetnik.

Berlin, vrata prema Evropi

Pet od osam finansiranih start-ap projekata iz programa Plug and Play u poslednje vreme dolaze iz Izraela. I svi su u međuvremenu odlučili da ostanu u Berlinu. Tamo otvaraju kancelarije ili završavaju veliki deo svog poslovanja. „Svako u Nemačkoj gleda na Izrael kao zemlju u kojoj se započinju novi poslovi, posebno u području informatičke bezbednosti“, objašnjava Jerg Rajnboldt, koji vodi program. „To je možda stereotip, ali i istina.“ Za Izraelce je nemačko tržište probni test za potencijalne investitore, kako bi procenili mogu li start-ap projekti uspeti van granica sopstvene države.

Iako u izdavačkoj kući Aksel Špringer podrška Izraelu ima dugu tradiciju, Rajnboldt uverava da su motivi u ovom slučaju čisto komercijalne prirode. „Želeli smo da imamo start-ap projekte iz istočne Evrope, Turske i Izraela, jer verujemo da tamo nastaju mnoge dobre stvari“, rekao je Rajnboldt. „Bilo je to posve pragmatično. Želimo da radimo s kreativnim ljudima i zainteresovani smo za nove tehnologije. Zauzvrat im nudimo finansijsku potporu, upravljanje i puno kontakata“, naglašava Rajnboldt.

Nikad veća hajtek potražnja

Program izdavačke kuće Aksel Špringer je samo primer za to koliko se jako Berlin zalaže za mlada preduzeća. Leti je u poznatoj berlinskoj četvrti Prenclauer Berg, otvoren centar za start-ap poslove, koji bi trebalo da postane centralni deo berlinske preduzetničke scene. U nekadašnjoj pivari su se već smestile internet firme poput Tvitera, Saundklauda, Mozile i Zendeska.

Ali i izvan ovih ciljanih finansijskih programa, mnogi Izraelci nalaze poslove u rastućem berlinskom hajtek sektoru ili dolaze sa svojim idejama. U Špicu, berlinskom magazinu za Izraelce na hebrejskom jeziku, postoji posebna rubrika za start-ap projekte u Berlinu. Takođe je jedna Fejsbuk grupa, pod nazivom Nemačko-izraelski hajtek forum, vrlo aktivna. Tamo ćete pronaći registar izraelskih, kao i nemačkih firmi. „U Nemačkoj još uvek nedostaje ideja“, kaže Eli Ken-Dror, šef i suosnivač Vikomija, firme koja razvija programe. „Za razliku od Amerikanaca, Nemci su još uvek gladni novih tehnologija. To je središte Evrope, nedaleko od Izraela i svih ostalih važnijih gradova na evropskom kontinentu“, rekao je preduzetnik Ken-Dror kojem je sasvim logično što toliko izraelskih firmi razmišlja da otvori podružnice u Berlinu.

Berlin više nije samo „siromašan, ali seksi“, nego je na dobrom putu da postane tipična evropska metropola – uspešna i vrlo privlačna.