Siromašnim zemljama preti glad „biblijskih razmera“
28. april 2020.
Ričard Ragan zadužen je za snabdevanje hranom milion ljudi. On je rukovodilac odeljenja Svetskog programa za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija u Bangladešu i hranom snabdeva izbeglice iz naroda Rohindže koji su iz susednog Mjanmara pobegli u Bangladeš i sada su u ogromnom izbegličkom logoru. Do sada se o njima brinulo 24.000 pomagača, a u kamp je svakodnevno pristizalo i po hiljadu kamiona sa najneophodnijim namirnicima i potrepštinama.
A onda je počela pandemija korona-virusa. „Danas u kamp dnevno stiže samo 400 do 500 vozila sa hranom. Nekad i manje. A o izbeglicama se brine samo hiljadu ljudi“, kaže Ragan. „Pokušavamo da dopremimo što više hrane kako bi popunili rezerve. Cene osnovnih životnih namirnica su porasle, poneke i 30 do 40 odsto. To je veliko opterećenje, posebno za one koji žive na ivici siromaštva.“
-pročitajte još: Rat, glad, kolera – a sada i korona
Situacija nije mnogo bolja ni za ljude koji žive van izbegličkog kampa. Već sada u Bangladešu 40 miliona ljudi nema dovoljno hrane. Ragan smatra da će korona-kriza dovesti do toga da dodatnih 20 miliona ljudi neće imati šta da jede.
Broj gladnih bi mogao da se udvostruči
Bangladeš je samo jedan primer. Svetski program za hranu procenjuje da bi broj onih koji gladuju u svetu mogao da se udvostruči i da dostigne brojku od 265 miliona ljudi. Koliko je dramatična situacija, pokazuje najnoviji izveštaj tog tela UN u koje se, na 233 strane, opisuje opisano kako stotine miliona ljudi širom sveta nema dovoljno hrane i vode. Izvršni direktor WFP Dejvid Besli zato je pre nekoliko dana uputio dramatičan apelom Savetu bezbednosti. „Ukoliko se ništa ne promeni“, rekao je, „svet će zahvatiti glad biblijskih razmera.“
Kovid-19 pogoršao je položaj siromašnih u svetu. Prošle godine su ratovi, elementarne nepogode zbog klimatskih promena i ekonomski problemi stvorili uska grla u snabdevanju hranom. Uz to, najezde skakavaca opustošile su obradive površine u Africi i na arapskom poluostrvu.
-pročitajte još: Njujork: Virus za sirotinju
Mnogi su i do sada bili bez ičega, a sada mogu da računaju s katastrofalnim posledicama pandemije. Zatvaranje granica i zabrana kretanja dovele su do toga da sezonski radnici ostanu bez zarade, a poljoprivrednici bez žetve. Mnoga ostrva na Karibima, koja zavise od uvoza hrane i turizma, suočena su s rastućim troškovima i gubitkom prihoda.
„U zemljama kao što su Jemen, Avganistan, Burkina Faso i Južni Sudan ima 30 miliona ljudi koji su upućeni na isporuke hrane WFP kako bi preživeli“, kaže Arif Husain, ekonomista koji radi za Svetski program za hranu. „Zabrinuti smo za te ljude. Ako im ne pomognemo, umreće od gladi. Ako se ništa bitnije ne promeni u sledećem kvartalu ove godine, dnevno bi od gladi moglo da umire i po 300.000 ljudi“, kaže Husain.
Organizacijama za pomoć potreban novac
U vremenu kada je milionima ljudi potrebna pomoć, smanjuju se uplate u novcu i dobrovoljni prilozi humanitarnim organizacijama. Bogate zemlje koje finansijski pomažu Svetski program za hranu, uzdržanije su u vremenima krize, jer se plaše sloma sopstvene ekonomije zbog pandemije.
Svetski program za hranu ipak pokušava da prikupi novac kako bi se izbeglo ono najgore. Ali finansijska pomoć je samo korak u nizu. WFP poziva i na obustavljanje ratnih dejstava, što bi, naglašava Arif Husain, pomoglo da se spasi znatno više ljudskih života. „Strane u sukobu bi trebalo da nam omoguće nesmetan pristup ljudima na ratnim područjima koji gladuju.“
U Bangladešu nema rata, ali je situacija teška. „Vozači rikše ili nadničari i u normalnim uslovima teško preživljavaju. Oni nemaju nikakvu ušteđevinu s kojom bi mogli da prežive krizu“, kaže Ričard Ragan. Zato je, prema njegovim rečima, neophodna brza akcija vlada u svetu. U Bangladešu ljudi veoma dobro znaju šta ih čeka ako ne bude bilo pomoći. Mnogi još uvek pamte poslednju veliku glad, ne tako davnih sedamdesetih godina prošlog veka.