Skakavci – božićna poslastica

Seru Hadson muku muči sa svojim dizel-agregatom za struju. Uzalud povlači konopac za paljenje. Psuje i gleda prema nebu. Nad prestonicom Ugande, Kampalom, polako pada mrak. Seruu se žuri. Ono što želi da ubere tokom noći je delikates koja će mu napuniti novčanik.

Na lokalnom jeziku Luganda ih zovu „Nsenene“. To su skakavci koji se nad istočnom Afrikom u ovo doba godine spuštaju u gigantskim jatima. Ono što je u Bibliji opisano kao pošast, za mnoge poljoprivrednike, poput Serua, finansijski je blagoslov. Skakavci se u Ugandi u ovo doba godine jedu naveliko – ti insekti bogati proteinima prže se dok ne postanu hrskavi. Naročito su za Božić, kada se porodice okupljaju, skakavci obavezni na svakom tanjiru.

-pročitajte još: Budućnost ishrane i u Evropi: masovno uzgajanje insekata

Kada završi velika kišna sezona, poljoprivrednici širom zemlje postavljaju ogromne zamke za skakavce duž močvarnih područja uz jezero Viktorija. Seru u majici, prljavim farmerkama i gumenim čizmama ponosno pokazuje svoju napravu za hvatanje insekata. Više od stotinu tabli talasastog lima uzdiže se u nebo na polju na periferiji Kampale.

On ponovo povlači konopac agregata i on konačno proradi. Jarki snopovi svetlosti brojnih reflektora sada obasjavaju okolinu, a bleštavo svetlo se po nekoliko puta reflektuje zbog talasastog metala. Posmatraču gotovo zablješte oči. Seru uzdahne. Ove godine je mnogo uložio u svoj sistem. „Struja je mnogo skupa, zato sam ove godine uzeo kredit da kupim agregat“, kaže Seru.

Uništavanje okoline i klimatske promene: zašto nedostaju jata?

On podiže pogled prema nebu. U sjaju reflektora sada se mogu videti skakavci kako lete. Privučeni snopovima svetlosti, oni se izgube između limova i iscrpljeni padaju u posude koje je Seru postavio. „Ova godina nije dobra za ’Nsenene’. Možda će kasnije biti bolje. Nadamo se da će ih do januara biti više“, kaže.

Seru Hadson ima 37 godina, otac je troje dece i kaže da skakavce lovi više od dve decenije. I njegov otac i najstariji brat su to ovde radili, a već deset godina on to radi sam. To je isplativ posao, posebno u novembru i decembru, kada se završi duga kišna sezona i skakavci se izlegu. Od prodaje insekata ne samo da može da prehrani porodicu za Božić, već i da prihod u januaru iskoristi za plaćanje školarine za svoju decu i kiriju za čitavu godinu. „Jedini je problem to što, ako uložim novac u nešto, kao npr. u agregate, ne znam da li će sezona biti dovoljno dobra da na kraju ostvarim profit.“

Ove godine je sezona loša u čitavoj Ugandi. To je naučnike navelo da istraže zašto do sada nema velikih jata skakavaca. Naučnici daju znak za uzbunu. „Skakavci se razmnožavaju uglavnom u močvarama oko jezera Viktorija, posebno u vegetaciji u blizini vode“, objašnjava Mozes Čemurot, vodeći entomolog sa državnog univerziteta Makerere.

A sve više ljudi se ilegalno bavi poljoprivredom ili čak grade kuće u brojnim močvarama Ugande. „S povećanjem degradacije takvih područja, neizbežno dolazi do uništenja njihovih gnezda“, kaže Čemurot.

Neki drugi ugandski naučnici kao razlog navode klimatske promene. Ove godine se tome dodaje i vremenski fenomen El Ninjo – kišna sezona je bila posebno duga i teška. Ako je previše vlažno, larve se neće izleći.

Božićna poslastica za decu u Ugandi

Ove godine su skakavci posebno skupi, žali se Glorija Mukašemije. Ta mlada majka pažljivo otvara plastičnu kesu koju je upravo donela s pijace i istresa insekte u posudu. Neki su još uvek živi. Brzo poziva decu. Nekoliko dečaka trči prema njoj. Sedaju na pod ispred kućice u siromašnom kvartu na periferiji Kampale. Skakavcima brzo kidaju krila i noge. Deca se smeju od radosti. „Kada su mrtvi, teže im je kidati krila i noge. Bolje je ako su još živi“, kaže Mukašemije.

Čim se prva posuda napuni, ona insekte pere u vodi i zatim stavlja šerpu na peć. „Sada ću da ih propržim, pa ću da dodam luk i so“, objašnjava recept. U međuvremenu, deca vredno nastavljaju da čiste insekte. Sa svih strana dolaze pilići, mačke i psi. I oni vole miris hrane bogate proteinima. I sve više dece iz komšiluka okuplja se oko mesta na kojem se pripremaju skakavci.

Porodice s niskim primanjima sebi teško mogu da priušte meso. Skakavci koji praktično padaju sa neba, za Božić su dobrodošla hranjiva promena.

Kada su skakavci isprženi i kada su dobili zlatno-žutu boju, Mukašemije ih stavlja na crveni plastični tanjir. Deca odmah počinju da jedu. „Mnogo su ukusni“, kaže jedan dečak između zalogaja. „Ovo mi je omiljeno jelo“, kaže drugi dok slatko žvaće.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.