Skuplji vožnja i letenje, jeftinija struja?

Evropska komisija planira veliki iskorak u zakonodavstvu koje se tiče borbe protiv klimatskih promena. Ove srede se predstavlja 13 novih ili znatno izmenjenih zakona, i to pod sloganom „Spremni za 55“. Misli se na 55 odsto manje štetnih izduvnih gasova do 2030. godine, i to u poređenju sa 1990. godinom koja se uzima kao referenca.

Krajnji cilj je da Evropska unija, možda i cela Evropa, do 2050. budu klimatski neutralni - to jest da ne budu neto zagađivači.

Trgovina emisijama gasova se pooštrava

Svako plaća svoje zagađenje. Takozvana trgovina emisijama štetnih gasova od sada će pogađati i brodove, baš kao što je slućaj sa avionima. Danas ovo pravilo pogađa desetak hiljada postrojenja koja se mahom bave energetikom. Nejasno je da li će Evropska komisija ciljati da svoje izduvne gasove plaćaju i oni koji učestvuju u drumskom saobraćaju ili stanari zgrada.

Novi ekološki porez

Na granicama EU će se plaćati novi ekološki porez na izvoz aluminijuma, čelika, cementa, đubriva i proizvodnju struje. Tako bi evropski proizvođači, koji moraju da vode računa o životnoj sredini, bili zaštićeni od nelojalne konkurencije spolja. Takođe, valja sprečiti proizvođače iz EU da izazovu „curenje ugljen-dioksida" tako što bi prljavu proizvodnju prebacili recimo na Balkan.

Doduše, Sjedinjene Države, Kina i mnoge zemlje u razvoju kritikuju evropske planove da se uvede dodatni porez, smatrajući da to protivreči pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Promene oporezivanja energenata

Evropska komisija predlaže da se promene poreske stope koje su danas povoljne za fosilna goriva poput nafte, gasa i benzina. Trošenje ovih energenata, što za grejanje, što za vožnju, moglo bi da postane skuplje. Istovremeno, struja bi mogla da pojeftini čime bi se podstakla kupovina električnih automobila.

Ipak, teško da će sve države članice dozvoliti uplitanje u svoje poreske politike. Ovde je naime potrebna jednoglasna odluka, a nje nije bilo prethodnih godina.

Automobilska industrija se okreće naglavačke

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem neće biti eksplicitno zabranjeni, ali mu dođe skoro na isto. Jer, Evropska komisija hoće da propiše kako nova vozila moraju da smanje količinu izduvnih gasova za 60 do 90 odsto, što je tehnički moguće jedino ako su to električna vozila. Do 2050. vozila ne bi uopšte trebalo da imaju izduvne gasove.

Letovi će poskupeti

Do 2050. aviokompanije treba da koriste najmanje 60 odsto održivog goriva umesto kerozina. Trenutno su takva goriva pet puta skuplja, pa neće biti čudo ukoliko letovi znatno poskupe za putnike.

Punjači svuda

Države članice bi mogle biti obavezane da izgrade mreže strujnih benzinskih pumpi, to jest brzih punjača za električna vozila, kao i pumpi za vodonik. Već do 2030. trebalo bi da bude tri miliona takvih stanica u EU. Cene bi mogle da budu jedinstvene u EU.

Obavezna izolacija

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson želi da uvede obaveznu štednju energije izolacijom zgrada, energetski neutralnim novim zgradama i efikasnijim postrojenjima za grejanje i klima-uređajima. Ušteda energije bi trebalo da iznosi 32,5 odsto do 2030. godine. Potencijal za uštedu postoji pre svega u zgradama javne administracije, bolnicama, školama...

Nula u poljoprivredi

Poljoprivreda i drvna industrija bi što pre trebalo da postanu klimatski neutralni. Oni bi trebalo da za svaku tonu CO2 koju emituju, kroz drveće ili druge biljke vežu drugu tonu CO2.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu