Smrtonosne promene klime
16. jul 2018.
Vremenske nepogode su širom sveta sve češće, ukazuje Štefan Ramstorf sa Instituta za istraživanje klimatskih uticaja iz Potsdama (PIK). „Naša planeta je ponovo pogođena vanrednim vremenskim prilikama, uključujući ekstremne talase toplote, šumske požare u Kaliforniji, kao i razarajuće poplave u Japanu. Na osnovnu zakona fizike, usled globalnog zagrevanja moramo očekivati češće i gore neprilike.“
Ekstremne vremenske prilike kao što su žestoke oluje, neočekivane i nepredvidljive poplave, toplotne udare i neblagovremeni talasi zime, ubili su stotine hiljada ljudi i pogodili milijarde u proteklih 20 godina. To pokazuje zajedničko istraživanje o vremenskim katastrofama Svetske meteorološke organizacije (WMO) i Ujedinjenih nacija iz 2015. godine.
„Uznemiravajuće brojke“
Autori studije objavljene 2017. u časopisu „The Lancet Planetary Health“, upozoravaju da bi Evropljani do kraja veka mogli da zbog promene klime umiru alarmantnom stopom. Prema njihovom izveštaju, oko 152.000 ljudi godišnje bi u Evropi moglo da umre direktno zbog ekstremnih vremenskih prilika, i to u periodu od 2071. do 2100. godine. To je 50 puta više nego što je zabeleženo između 1981. i 2010. godine.
U izveštaju se navodi da bi toplotni udari doprineli u čak 99 odsto smrtnih slučajeva u okviru navedenog perioda. Đovani Forcijeri, koautor studije Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije u Italiji, kaže da bi pomenuta predviđanja mogla biti i gora. „Te procene jesu alarmantne, ali naš scenario nije nešto najgore. To je prosečan scenario emisije gasa sa efektom staklene bašte“, izjavio je za Forcijeri za „Gardijan“ 2017. godine.
Pojednostavljene procene?
Iako se učestalost ekstremnih vremenskih prilika tokom proteklih decenija povećala, portparolka WMO Kler Nulis ocenjuje za DW da te smrti ne moraju da budu povezane s s vremenskim prilikama. „Prošla godina bila je jedna od najskupljih, usled ekonomskih gubitaka povezanih sa sezonom uragana. Ali broj smrtnih slučajeva nije bio ni blizu brojke koju smo beležili pre nekoliko decenija. Moramo da budemo oprezni sa podacima zato što je potrebno da se uzme u obzir mnogo različitih scenarija.“
Rešenje – Pariski sporazum
Uprkos nesuglasicama, eksperti se slažu u tome kako bi svet trebalo da reaguje na porast rizika zbog ekstremnog vremena. „Taj trend može biti zaustavljen ukoliko Pariski sporazum koji bi stabilizovao našu klimu, ubrzano i u potpunosti bude primenjen“, ističe Ramstorf.
U klimatskom izveštaju Evropske unije objavljenom 2017, dve godine nakon usvajanja Pariskog sporazuma, ističe se da će EU smanjiti domaću emisiju gasova za 40 odsto do 2030. godine.