Solidarnost, šta je to?
15. decembar 2017.
Predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk izazvao je prilično uzbuđenje još pre početka samita. On je u pozivnom pismu ukazao na očigledne podele unutar EU kada je reč o problemu migracija. Zemlje „Višegradske grupe“, dakle Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, složile su se sa Tuskom, jer on je u pismu praktično priznao da prethodno dogovoren sistem o podeli izbeglica po kvotama – ne funkcioniše. Druge države, međutim, poput Nemačke, insistiraju na tome da sve države EU, uključujući i države „Višegradske grupe“, ispunjavaju svoje dužnosti i prihvataju azilante.
Pročitajte još: Protivnici sa istoka Evrope
Poziv na unutrašnju solidarnost
Predlozi predsednika Saveta EU Donalda Tuska nisu dovoljni, ocenila je u Briselu vd kancelarke Angela Merkel. „Nama nije potrebna samo solidarnost kako bi se upravljalo migracijama ka spolja, na spoljnim granicama. To jeste i dobro i važno, ali nama je potrebna solidarnost ka unutra“, naglasila je Merkelova. Italiji i Grčkoj, zemljama u koje stiže većina migranata, trebalo bi rasteretiti. „Ne može biti selektivne solidarnosti među evropskim državama-članicama. Postojeći Dablinski sistem uopšte ne funkcioniše i zato su nam potrebna unutrašnja, solidarna rešenja“. Dablinski sistem predviđa da su za azilante, izbeglice, odnosno migrante odgovorne zemlje EU u koje oni najpre stupe.
Odluke većine u Evropskoj uniji o distribuciji izbeglica iz 2015. godine, moraju se sprovesti, naglašavaju diplomate Unije. To je potvrđeno i odlukom Evropskog suda pravde u septembru ove godine. Zbog odbijanja da prihvati izbeglice Evropska komisija pokrenula je protiv Poljske i Mađarske postupke zbog povrede ugovora.
Podele u Evropskoj uniji
Na početku predbožićnog samita EU, predsednik Saveta Tusk još jednom je jasno ukazao na dubok rascep unutar Evropske unije, i po pitanju migracija, i kada je reč o daljem razvoju monetarne unije, dakle evrozone. „Kada je reč o monetarnoj uniji, mi smo – pojednostavljeno geografski rečeno – podeljeni na sever i jug. Po pitanju migracija podeljeni smo na zapad i istok“, rekao je Tusk. „Ti rovovi nabijeni su emocijama što nam otežava da pronađemo zajednički jezik i zajedničke argumente. Zato na našem jedinstvu moramo raditi i više i bolje nego pre.“
Pročitajte još: Stiže EU sa dve brzine
Tusk je za svoju analizu pobrao aplauze Mađarske i Slovačke. „Ono je govorio samo ono što svi već ionako znaju“, izjavio je u Briselu ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Šijarto. U suštini, komesar EU za migracije Dimitris Avramopulos još u septembru je priznao da sistem kvota za raspodelu izbeglica do sada nije funkcionisao. Evropska komisija zato predlaže da se primeni „dobrovoljni sistem“, koji bi zemljama kao što su Poljska ili Mađarska koje odbijaju kvote, dozvolio da uopšte ne primaju migrante. Te zemlje bi umesto toga mogle da pruže neke druge usluge koje bi olakšale poziciju zemalja poput Grčke i Italije u koje stiže većina migranata.
Češka odbacuje kvote
Novi premijer Češke Andrej Babis, poznat po kritikama na račun EU, želi da u Evropu primi što je moguće manje migranata iz Afrike. „Kvote nisu rešenje za ilegalno doseljavanje. Moramo se boriti protiv migrantske mafije koja zarađuje milijarde evra. Oni dovode u Evropu te nesrećne ljude obećavajući im bolju budućnost koja se međutim neće ostvariti.“ Diskusija o novom sistemu za migrante koja bi trebalo da se podvede pod zajedničko ime „Dablin“, nastaviće se i na sledećim samitima EU. Neko rešenje ne može se očekivati pre juna 2018.
Države „Višegradske grupe“, Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, već su u Briselu jasno stavile do znanja kako one zamišljaju svoj doprinos: žele da plate, umesto da prime migrante. Sa premijerom Italije Paolom Đentilonijem već su dogovorile uplatu u visini od 35 miliona evra za jačanje kapaciteta obalske straže u Libiji i za dodatno obezbeđenje granica. Italija u ime EU kontroliše pomorsku granicu prema Libiji. Premijer Đentiloni izrazio je zadovoljstvo odlukom „Višegradske grupe“: „Mislim da je ovo veoma važan korak koji pokazuje da Italija i druge zemlje imaju pravo kada kažu da to nije samo pitanje unutrašnje, državne politike, već je to stvar čitave Evropske unije.“
Pročitajte još: Još radi Balkanska ruta
Novac umesto migranata
Novi češki premijer Andrej Babis insistira na tome da se migraciona politika mora usredsrediti na zatvaranje pristupnih ruta. „Ovaj pristup je dobar i uklapa se u našu strategiju koja podrazumeva da se migrantska kriza rešava van Evrope.“ Mađarski premijer Viktor Orban dodao je da su, ukoliko je to potrebno, države „Višegradske grupe“ spremne da u misije EU u Libiju pošalju svoje osoblje kako bi se granice obezbedile. I šef Evropske komisije Žan-Klod Junker saglasan je sa doprinosom „Višegradske grupe“. On ne deli mišljenje mnogih poslanika Evropskog parlamenta koji kažu da istočne države na taj način „otkupljuju“ sopstvenu odgovornost. „Radujem se zbog ovih prvih konkretnih poteza četiri zemlje ’Višegradske grupe’. To je dokaz da te četiri države modu da iskažu solidarnost sa Italijom i ostalima, i zato sam u ovom trenutku srećan“, rekao je Žan-Klod Junker.
Povratak migranata iz Libije
Paralelno sa samitom, šefica diplomatije EU Federika Mogerini razgovarala je u Briselu sa komesarkom za socijalna pitanja Afričke unije Amirom el Fadi. Ona je izjavila da je situacija u prihvatnim izbegličkim kampovima u Libiji katastrofalna i iznela podatak da se u toj zemlji nalazi oko 700.000 migranata iz čitave Afrike. Većina njih ne ide u Evropu i zato bi ih trebalo vratiti u zemlje porekla. „Komisija Afričke unije i njene članice rade na tome i te zemlje su spremne da ih prime nazad. One sarađuju. Neke od njih su ponudile svoje avio-kompanije za povratak tih ljudi“, rekla je Amira el Fadi.
Pročitajte još: EU i Libija - sumnjiva saradnja
Proces repatrijacije iz Libije trebalo bi dodatno ojačati. Istovremeno, Evropska unija će nastojati da omogući povratnicima da se ponovo integrišu“, rekla je Federika Mogerini. Ona je u tu svrhu obećala dodatna finansijska sredstva. Pored toga, naglasila je Mogerinijeva, država Libija mora biti stabilizovana. „Mi smo trenutno koncentrisani na migracije, ali u Libiji nije reč samo o tome. Moramo da razgovaramo o političkoj i bezbednosnoj situaciji u Libiji kako bi ta zemlja izašla iz beskonačne krize.“
Bregzit ulazi u sledeću fazu
Migracije nisu bile jedina tema o kojoj su u Briselu razgovarali šefovi država ili vlada Evropske unije. Produžene su sankcije Rusiji, a na dnevnom redu bio je i izlazak Velike Britanije iz EU. U petak (15.12.) biće dato zeleno svetlo za početak pregovora o slobodnoj trgovini i prelaznoj fazi za Britaniju.
Pročitajte još: Nešto što liči na početak
Premijerka Tereza Mej ranije je obećala da će njena zemlja ispuniti obaveze kada je reč o pravima građana, finansijskim obavezama i granici između članice EU Irske i Severne Irske koja pripada Velikoj Britaniji. Do sada su preostalih 27 zemalja-članica Evropske unije imale jedinstven stav prema Britaniji. Predsednik Saveta EU Donald Tusk nada se da će to tako ostati i kada se budu vodili pregovori o trgovinskim odnosima nakon Bregzita. „Ne sumnjam da će druga faza pregovora o Bregzitu biti pravi test našeg jedinstva.“