Spasavanje nemačke privrede
4. januar 2009.Kada tokom sledeećih meseci budu iscrpljena sadašnja sredstva – korišćenje zaostalih odmora, prekovremenih sati i skraćenog radnog vremena, Ritgers, koji je i potpredsednik CDU, očekuje „dramatičan porast nezaposlenosti“ i nelikvidnost i trenutno zdravih firmi.
„Ukoliko država ne preduzme neophodne mere preti velika opasnost da industrijska struktura Nemačke dugoročno i verovatno nepopravljivo bude narušena“, kaže Ritgers.
Nemački fond
Prema njegovom mišljenju trebalo bi osnovati „nemački fond“ u kome bi bilo bar sto milijardi evra i iz koga bi ugrožene firme dobijale kredite. Pomoć bi bila namenjena pre svega malim i srednjim firmama i Ritgers procenjuje da bi je dobilo do 200 takvih preduzeća. Uprava fonda analizirala bi situaciju u svakoj firmi koja zatraži pomoć i odlučivala kome bi trebalo odobriti pozajmicu, a kome ne. Ritgers ukazuje na zemlje kao što je Francuska u kojoj se već preduzimaju takve mere.
On smatra da budžet na taj način ne bi bio dodatno opterećen, jer bi, zapravo, bila reč o državnim garantijama na osnovu kojih bi onda banke davale kredite, a fond bio garant da će oni biti otplaćeni.
Na teret mladih
Dakle, novac bi morao zaista da se isplati samo ako neko preduzeće ne bi bilo u stanju da vraća dug banci.
I ekonomski stručnjaci imaju različite predloge kako izaći iz krize.
Tako predsednik Instituta za privredna istraživanja iz Halea Ulrih Blum predlaže program od 50 milijardi evra i zalaže se za poreske olakšice pre svega za mala i srednja preduzeća.
Istovremeno, predsednik podmlatka CDU Filip Misfelder smatra da se mora razmišljati i o smanjenju državnog duga, jer“novi krediti idu na teret mlađih generacija“.