SPD i dalje u lakom padu
8. septembar 2017.
Izbor za Bundestag održavaju se 24. Septembra i predizborna kampanja je u punom zamahu. U finišu borbe stranke se bore za svaki glas. Ali za SPD nisu dobri rezultati najnovije ankete koju za javni servis ARD sprovodi institut za ispitivanje javnog mnjenja Infratest dimap. U poređenju s prethodnim mesecom, socijaldemokrate su oslabile za dva odsto. Da su sada izbori osvojili bi samo 21 odsto glasova. Unija CDU/CSU zajedno ima nepromenjenih 37 procenata.
Ukoliko bi ishod izbora bio kao što pokazuju ovi rezultati, osim velike koalicije CDU/CSU i SPD, za neki drugi dvojni savez ne bi bilo neophodne većine. Na pitanje koja stranka bi trebalo da predvodi buduću vladu, svaki drugi učesnik ankete (52 odsto) naveo je CDU/CSU. Tek 30 odsto ispitanih je za promenu političkog kursa i vladu koju bi predvodio SPD. Dobre dve i po sedmice uoči izbora nema naznaka veće promene raspoloženja.
Još uvek moguć i drugačiji ishod
Stručnjaci za ispitivanje javnog mnjenja oprezni su kada je reč o analizi rezultata ankete. Oni podsećaju da je tek nešto više od polovine birača odlučilo za koga će glasati. Dvoje od deset anketiranih građana (17%) navelo je kojoj stranci naginje, ali i dodalo da odluka još može da se promeni. Troje od deset ispitanih (29%) sklono je da ne izađe na izbore ili (još uvek) ne zna za koju će stranku da glasa.
Mnogi birači odluku donose neposredno uoči izbora. Ciljano obraćanje neodlučnim biračima zato je od velike važnosti u predizbornoj kampanji. Dakle, ne čudi što kandidati u čitavoj Nemačkoj, na brojnim predizbornim skupovima nastoje da pridobiju podršku građana za svoje političke programe. Institut Infratest dimap birače je pitao i kako u direktnom poređenju ocenjuju kancelarku Angelu Merkel i njenog izazivača Martina Šulca. Merkelova u svemu prednjači, Šulc je bolje ocenjen jedino kada se radi o bliskosti građanima.
Ukoliko bi glasači direktno birali kancelara, 54 odsto ispitanih bi glasalo za šeficu CDU, a samo 26 odsto za kancelarskog kandidata SPD. Dok je kancelarka napredovala za pet odsto, Martin Šulc ostvario je slabiji rezultat nego što je imao u anketi rađenoj pre televizijskog sučeljavanja, tako da je kancelarka povećala prednost. Svaki sedmi učesnik ankete (14 odsto) ne može ili neće spontano da se odluči za jednog od kandidata.
Zigmar Gabrijel prestigao Merkelovu
I na listi dvanaest omiljenih nemačkih političara, kancelarka Angela Merkel dobro stoji. Šezdeset i tri odsto ispitanih zadovoljno je njenim radom, što je plus od četiri procenata u odnosu na početak avgusta. Šulc je napredovao za šest procenata i sada ukupno ima 39. On je šesti na listi, Merkelova druga. Na mestu broj jedan, prvi put se našao ministar spoljnih poslova, vicekancelar Zigmar Gabrijel. Šezdeset i šest odsto anketiranih građana zadovoljno je radom bivšeg šefa socijaldemkata, koji kandidaturu za kancelara prepustio Martinu Šulcu.
Da li je to bila greška? Da li je Gabrijel trebalo da bude glavni kandidat stranke? To nije rečeno. Ministri spoljnih poslova po pravilu dobro prolaze na listi omiljenih političara. I rezultat Zigmara Gabrijela se popravio tek nakon što je u januaru iz ministarstva privrede došao na čelo ministarstva spoljnih poslova. Početkom godine među biračima je bio znatno manje popularan.
Da li je Nemcima isuviše dobro?
Koliko je sve obećavajuće bilo kada je Šulc imenovan za kancelarskog kandidata, toliko je sada situacija teška. Šulcova kampanja nije dala najbolje rezultate. Da li je to zato što mu je centralna politička tema „socijalna pravda“, koja u privredno jakoj i imućnoj Nemačkoj nailazi na slab odjek? Velika većina nemačkih građana svoju ličnu ekonomsku situaciju ocenjuje veoma pozitivnom. Osam od deset (78%) ispitanih finansijsku situaciju ocenjuje kao veoma dobru ili dobru. Pritom postoje razlike kada je reč o stranačkoj opredeljenosti.
Pristalice desničarsko-populističke Alternative za Nemačku (AfD) ne samo da svoju ekonomsku situaciju ocenjuju slabijom od drugih, već su i najviše zabrinuti zbog nestabilne političke situacije u svetu. Sedamdesetšest odsto pristalica AfD situaciju opisuje kao „veoma zabrinjavajuću“ ili „zabrinjavajuću“. Znatno manje su zabrinute pristalice CDU/CSU (57%) i FDP (53%). Gledano van partijskih okvira, deset odsto Nemaca smatra da je situacija veoma zabrinjavajuća, dok je za svakog trećeg zabrinjavajuća.
Quo vadis Turska?
Nemci su podeljenog mišljenja kada se radi o Turskoj. U televizijskom sučeljavanju, prošle nedelje, i šef SPD Martin Šulc i kancelarka Angela Merkel založili su se za prekid pregovora sa Turskom o članstvu u EU. Sa time se slaže i velika većina nemačkih građana. Dok se između 2006. i 2014. godine 60 odsto Nemaca protivilo članstvu Turske u EU, danas se protivi 84 odsto.
Kada je reč o odnosu nemačke vlade prema Turskoj očekivanja stanovništva su vrlo jasna: devet od deset građana (88%) očekuje da Berlin bude odlučniji prema turskoj vladi. Tri četvrtine (77%) smatra da bi savezna vlada trebalo da se založi za uvođenje privrednih sankcija toj zemlji. Sa druge strane jasna većina od 80 procenata smatra da dijalog sa Turskom ne bi trebalo potpuno obustaviti.
I na kraju: dizel
Institut Infratest dimap ispitao je i raspoloženje građana nakon poslednjeg „samita o dizelu“ u kancelarskom uredu. Zabranu upotrebe starijih dizel modela podržava 42 odsto stanovništva, dok joj se većina od 53 odsto protivi. Plan da od 2030. godine više ne budu u upotrebi automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem nailazi na protivljenje: 65 odsto građana je protiv toga, 30 odsto za.
Kada je reč o odnosu političara prema nemačkoj auto-industriji, četiri od pet građana smatra da je on isuviše uzdržan (79%). Zato većina (83%) smatra da bi proizvođači morali da plate veće odštete.