Split u raljama kriminala ili medija?
20. januar 2020.
Trostruko ubistvo u Splitu pretprošle sedmice rezultiralo je novim etiketiranjem najveće dalmatinske urbane sredine kao „grada-slučaja“. Tako se već dugo tretira, posebno na informativnim portalima i televizijama, gotovo svaki splitski primer kriminala.
Uređivačke politike slede i analitičari, te poznata lica iz politike i društvenog života koja prigodno komentarišu temu. Javnošću vlada maltene nepodeljen dojam da je Split kriminalni raj.
Da je takav diskurs plasiran kao unosna medijska roba pokazuju odjeci svake slične situacije. Nakon zločina, na najčitanijem hrvatskom portalu je već osvanula vest da je nepoznati počinitelj oštetio sveži beton na jednom splitskom trotoaru. Narednog dana je HRT objavila da je izvesna osoba fizički napala vozača splitskog gradskog autobusa.
Svaka nezakonitost u tom gradu očito je neodoljivo atraktivna za medije, svakako više od vesti iz ostatka zemlje. Novi hrvatski predsednik Zoran Milanović takođe je uzjahao talas, prošle sedmice nazvavši Split „nesigurnim“ gradom.
No čini se da je mnogima promakla zvanična statistika o krivičnim delima. Prema poslednjem ozbiljnom istraživanju – onom Ekonomskog instituta u Zagrebu za 2017. godinu – činjenice stoje drukčije od medijske slike. Uzimajući u obzir fizičko nasilje, imovinske delikte, saobraćajne nesreće i zloupotrebu droga, Split se beleži kao natprosečno siguran. Od njega su gori: Zagreb, Rijeka, Osijek, Zadar, Pula, Varaždin, Karlovac, Šibenik, Slavonski Brod... Do danas je stopa kriminala u Splitu nešto porasla, no to je ujedno slučaj za čitavu Hrvatsku.
Ipak, hrvatski mediji su umesto činjenične istine proizveli niz utisaka. Gordana Vilović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, kaže da mediji nove generacije naročito brzo šire moralnu i drugu paniku.
„U takvim primerima postajemo zatočenici negativne uloge portala i društvenih mreža, uz komentare raznih grupacija koje lako prepariraju stvarnost, kreirajući novu u virtualnom svetu“, kaže Vilović za DW.
Kako klikovi stvaraju antinovinarstvo
„Najnoviji događaji u Splitu potvrdili su“, dodaje Vilović, „da taj grad posebno često dobija epitet slučaja. Ali ponekad su dežurni i neki drugi, recimo donedavno Zadar. Statistike govore suprotno, ako proverimo činjenice sad kad je Split posredi. No samo ako zaista proverimo. U protivnom, bićemo određeni medijski nametnutim utiscima.“
Vilović kaže da je vodilja mnogim medijima isključivo čitanost. „Zbog preživljavanja na tržištu. Primetićete da i novine moraju da imaju internet-portale. Nemamo veliko tržište kao Njemačka ili Francuska. Trebaju im 'klikovi', čitanost po svaku cenu. Ceni svedočimo dok ovako razmatramo iskrivljenu sliku, jer 'klikovi' stvaraju antinovinarstvo.“
Mada Evropska komisija ističe vrednost javno finansiranih medija i malenih tzv. medija zajednice (community media), u Hrvatskoj vlasti favorizuju one komercijalne. Namenjuju im se izdašne subvencije, no strada informisanost društva.
Ali, da ne bismo svu krivicu za praksu dezinformiranja svalili na medije i politiku, pripomogla nam je Mirjana Nazor, penzionisana univerzitetska profesorka psihologije iz Splita: „Istina je da od nas prave 'Bronks', pri čemu je naseo i Milanović. Ali krivi smo i mi Splićani, iako nipošto nismo natprosečno kriminalni, naprotiv.“
„Sami imamo potrebu da naglašavamo svoje, pa i negativno. Što se tiče kriminala, tako je još otkako je Split svojevremeno bio odskočio većom statistikom oko droga. Mnogi su nas otada pretekli, ali ljaga je ostala“, rekla nam je Nazor.
Ona dodaje da se teško naknadno boriti protiv stereotipa, jer su oni i psihološki vrlo praktični za oslanjanje. Pa, izgleda da Splitu stoga treba poželeti malo više samokritike, a medijima vladine mere za lakši tržišni pritisak.