Sporan ugovor o smirivanju Kolumbije

Pravda

„Posle više od pola stoleća, mi – vlada Kolumbije i „Naoružane revolucionarne snage Kolumbije FARC" složili smo se oko definitivnog okončanja sukoba. Kraj oružane konfrontacije znači da je počelo novo poglavlje kolumbijske istorije i da se prekidaju enormne patnje miliona Kolumbijaca. Više ne sme biti ni jedne jedine žrtve".

Tako to piše u mirovnom ugovoru od 297 strana, u čijem su sastavljanju učestvovale Ujedinjene nacije koje će i nadzirati njegovo sprovođenje u delo. O njemu će 2. oktobra glasati i kolumbijski birači. Referendum o ugovoru pokazuje koliko su duboke rane koje je krvavi građanski rat ostavio u kolumbijskom društvu. Njegove pristalice tvrde da se njime vraća dostojanstvo žrtvama. Kritičari smatraju da zbog njega oni koji su odgovorni za krvoproliće nikada neće biti kažnjeni.

U najvažnije tačke ugovora spada dogovor oko sveobuhvatne reforme vlasništva nad zemljištem, pretvaranje FARC u političku stranku, razoružavanje pobunjenika i njihova reintegracija u kolumbijsko društvo, formiranje specijalnog suda, obeštećenje žrtava i izlazak FARC iz narko-biznisa.

Zemljoposednička reforma

Sukobljene strane su se još u maju 2013. dogovorile o ovoj raspodeli zemljišta. Između ostalog je predviđeno i osnivanje „banke zemljišta" sa tri miliona hektara zemlje koja je zaplenjena zbog ilegalnih aktivnosti. Te površine će biti vraćene onima koji su prognani tokom građanskog rata. Osim toga, kupovina zemljišta će biti olakšana davanjem povoljnih kredita kao i razvojem seoske infrastrukture.

„Mnogi su strahovali da će doći do agrarne revolucije i da će veleposednicima biti oduzeta zemlja", kaže Ginter Knis koji je bio nemački ambasador u Bogoti od 2012. do 2016. i dodaje: „kada pogledate program, jasno je da je njega mogla da napiše i Svetska banka". Predviđene mere je trebalo doneti još pre 30 do 40 godina, kaže ovaj nemački diplomata.

Razoružanje

Posle potpisivanja ugovora, FARC će imati pet dana da otkrije mesta na kojima drži oružje. U prvih 90 dana će morati da preda trećinu oružja, a po isteku roka od 180 dana bi trebalo da bude razoružano svih 7000 gerilaca. Taj proces će se odvijati u 23 prelazne zone pod nadzorom Ujedinjenih nacija.

Reintegracija

U specijalnim zonama i kampovima FARC bi bivšim borcima trebalo da bude olakšan prelazak u civilni život. Svaki bivši borac koji bude predao oružje će prema ugovoru dobiti od vlade jednokratnu pomoć za zasnivanje egzistencije – u visini od 2.440 evra. Reintegraciju u društvo će pratiti u posebni programi obrazovanja i stručnog usavršavanja.

Pravda

Pobunjenici su se ugovorom obavezali da će obeštetiti žrtve građanskog rat i pomagati u utvrđivanju istine. Ugovorom je predviđeno osnivanje tzv. Tribunala za mir i komisijom za utvrđivanje istine. Oni koji su počinili teške zločine, ukoliko ih budu priznali i uz to doprineli utvrđivanju istine, moći će da odsluže kaznu u vidu društveno-korisnog rada uz ograničenu slobodu kretanja. Oni koji budu odbijali saradnju, mogu da očekuju kaznu zatvora od najmanje pet godina.

„Ovaj dogovor ne čini mirovni ugovor poligonom bezakonja, kao što to tvrde njegovi kritičari", kaže za DW Tom Kenigs , specijalni opunomoćenik nemačke vlade za mirovni proces u Kolumbiji; „Onaj ko hoće da dobije privilegije sprecijalnog pravosuđa, mora da doprinese rasvetljavanju događaja, bilo da je general armije ili komandant gerilaca."

Političko učešće

Politička stranka koja proizađe iz FARC moći će da učestvuje na izborima 2018. Do 2026, to jest, u prva dva mandata, biće joj garantovano po pet sedišta u oba doma parlamenta. Biće joj omogućena i javna podrška u finansiranju.

Trgovina drogom

Procenjuje se da FARC kontroliše 60 do 70 odsto trgovine drogom u Kolumbiji. vlada i pobunjenici su se složili oko zajedničke borbe protiv droge. Lokalne plantaže koke že biti uništene, doduše, ne hemijskim sredstvima.

Za bivšeg predsednika Kolumbie Alvara Uribea, prethodnika Huana Manuela Santosa na toj funkciji, mirovni ugovor će biti ode koristi pobunjenicima FARC, ali ne i građanima Kolumbije. „FARC je najveći narko-kartel na svetu" rekao je on za domaću štampu, „ali ne moraju u zatvor, već im država čak omogućava da uđu u kongres."