Sporni dobitnici Nobelove nagrade za mir

Već prilikom dodele prve Nobelove nagrade za mir, Švajcarcu Anriju Dinanu (levo) i Francuzu Frederiku Pasiju, Komitet nije bio jedinstven. Dinan je osnovao Crveni krst i zajedno sa Pasijem važi za incijatore prve ženevske konvencije. Razmatralo se da li bi sporazum mogao da odvrati do rata.

Vudrou Vilson, 28. predsednik SAD takođe je primio nagradu "za njegove zasluge u okončanju Prvog svetskog rata i osnivanje Društva naroda", što se indirektno smatra pretečom Ujedinjenih nacija. Međutim, na unutrašnjepolitičkom nivou on nije bio poznat kao zagovornik razumevanja među narodima čak je i propagirao nadmoć bele rase. Uz to, bio je zagovornik ropstva i Kju Kluks Klana.

Ministar spoljnih poslova SAD; Henri Kisindžer (levo) i vođa vijetnamskih vojnih akcija, Le Duk To (desno) izuzetne napore su uložili za postizanje vijetnamskog mirovnog sporazuma 1973. godine. Le Duk To je međutim odbio da primi nagradu zbog toga što je njegova zemlja još bila daleko od mira. Poslednje bombe su na Vijetnam, Laos i Kambodžu pale dve godine kasnije.

Egipatski predsednik, Anvar al Sadat (levo) se zajedno sa izraelskim premijerom, Menahemom Beginom (desno) zalagao za postizanje mira između ove dve zemlje. 1978. dobili su nagradu za Sporazum iz Kamp Dejvida. Ali, nagrada je izazvala buru zato što je tajni savez "Slobodni oficiri" bio odgovoran za vojni puč protiv kralja Faruka, a Sadat je navodno bio jedan od njegovih osnivača i znao za plan.

Plavi šlemovi se u ime Ujedinjenih nacija bore za mir. Za to su 1988. dobili Nobelovu nagradu. Međutim, nekoliko godina kasnije nisu učinili ništa da spreče genocid u Ruandi i Srebrenici. Od tada sve više na videlo izlaze zločini koje su počinili vojnici plavih šlemova; posebno kada je reč o silovanju žena i zlostavljanju dece.

Kada je 1991. dobila Nobelovu nagradu za mir, Aung San Su Ći je bila svetla tačka. Ona se u svojoj zemlji Mijamnaru nenasilno borila za demokratiju. Nedavno je međutim pala u nemilost. Prebacuje joj se da manjinu Rohindža muslimana 2017. nije zaštitila od genocida. Doduše ona nije bila na vlasti, ali je njena partija imala većinu u parlamentu.

Iako je pre nego što je postao predsednik Južnoafričke Republike važio za zagovornika aparthejda, Frederik Vilem de Klerk se izuzetno zalagao za ukidanje rasne segregacije. On je iz zatvora oslobodio Nelsona Mandelu i druge političare Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), zalagao se za slobodu štampe i ukinuo zakone o aparthejdu. 1993. je zajedno sa Mandelom dobio Nobelovu nagradu za mir.

Veliki skandal se dogodio 1994. Jaser Arafat (levo), šef Palestinskog pokreta otpora, izraelski premijer Jicak Rabin (desno) i ministar spoljnih poslova Šimon Peres nagrađeni su za uložene mirovne napore na Bliskom istoku. Nakon toga je jedan norveški političar istupio iz Nobelovog komiteta, jer je smatrao da Arafat kao saosnivač Fataha snosi deo odgovornosti za terorističke napade.

2001. su nagrađeni UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan - "za njihovu angažovanost za bolje organizovani i mirni svet". Kritičari u UN vide bezubog tigra, posebno zbog stalnih blokada u Savetu bezbednosti. A Anan? On je kao šef Plavih šlemova za vreme dok se događao genocid u Ruandi počinio teške greške, umesto da radi na deeskalaciji. "Morao sam više da učinim", kazao je 2004. godine.

Barak Obama je bio tek devet meseci na mestu američkog predsednika, kada je dobio nagradu. Kao razlog su navedeni njegovi "izuzetni napori u jačanju međunarodne diplomatije i saradnje među narodima". Mnogi su govorili da je nagradu dobio prerano. Jer, kasnije je naredio napade bespilotnim letelicama koji su po međunarodnom pravu bili veoma kontroverzni, u kojima su poginule stotine civila.

Nobelovu nagradu za mir je 2012. dobila Evropska unija - za "unapređenje mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi". Međutim - evropski tretman izbeglica mnogi smatraju nehumanim. Izbeglički kampovi svuda su prepuni, ograde se postavljaju na granicama, nema solidarnosti, kompletno povlačenje morske službe spašavanja iz Sredozemnog mora - ovo su neke od kritika.

Nema sumnje da je Abij Ahmed, otkako je postao premijer Etiopije mnogo toga pokrenuo. Takođe i u graničnom konfliktu s Eritrejom, diplomatskom približavanju uključujući i otvaranje granica. Ali, mirovni proces odavno tapka u mestu i dok Abij uživa u slavi Nobelove nagrade, u susednoj Eritreji Isajas Aferverki vlada čvrstom rukom.