Srbija: šta bi doneo bojkot izbora?

Sastanak vlasti i opozicije povodom poboljšanja izbornih uslova završen je samo polovičnim uspehom. Opozicija je predočila tri zahteva od kojih je vlast prihvatila dva, dok je treći odbijen. Prihvaćeni su zahtevi za revizijom biračkih spiskova i ravnopravan pristup Radio televiziji Srbije, ali je odbijen zahtev da se beogradski i lokalni izbori održe u istom danu.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je, obrazlažući odbijanje tog zahteva, navela da je „on duboko nedemokratski, i da se na taj način nekome skraćuje mandat“. Opozicija kaže da bi se na taj način smanjila manipulacija sa promenama prebivališta, ali isto tako se ukazuje i da je čitava serija vanrednih izbora u Srbiji takođe predstavljala skraćenje mandata.

Kao moguće rešenje problema navodi se izmena Zakona o lokalnim izborima, koja bi morala da usledi do 18. aprila, ali bar za sada se čini da vlast nema nameru da učini i taj ustupak kako bi beogradski i lokalni izbori bili održani 2. juna. Beogradski izbori su inače zvanično raspisani za 2. jun.

Političke stranke menjaju institucije

Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kaže za DW da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) u ovaj dijalog ušla „kako bi učinila neke ustupke, ali da istovremeno ne ugrozi svoju političku poziciju. Opozicija je želela da se ispune svi njihovi zahtevi, kako bi time izvršili dodatni pritisak na vlast, i zato je ovaj dijalog bio neuspešan. Ali, dokle god postoji mogućnost da se nešto promeni izmenama zakona imaćemo nadu da će ispuniti i taj treći zahtev“, smatra Klačar.

Dijalog vidim kao pokušaj dve strane, u sistemu gde su institucije zakazale, da političke stranke preuzmu ulogu državnih tela, ističe za DW Zoran Gavrilović, iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). „Ovim temama bi trebalo da se bave Republička izborna komisija (RIK), Agencija za borbu protiv korupcije i Regulatorno telo za elektronske medije (REM). U toj situaciji, gde nema vladavine prava, konflikti postaju sve izvesniji. Došli smo stoga u situaciju da se sada pregovara o primeni zakona, što je zapravo najgore od svega“, skreće pažnju naš sagovornik.

Skraćivanje mandata nije novost

Argumentacija Ane Brnabić da je pomeranje datuma lokalnih izbora nedemokratski čin nezabeležen u istoriji Srbije, za naše sagovornike nije previše uverljiv. Kako ističe Bojan Klačar „to jeste kršenje nekih praksi i procedura, ali i jeste činjenica da se za vreme SNS, ali i pre njega, nalazilo neko pravno rešenje koje može da reši problem. Mislim da SNS pre svega nije ovde spremna na neki ustupak kako ne bi pokazala slabost“, ocenjuje Klačar za DW.

Zoran Gavrilović podseća da smo „mi imali, ne samo skraćivanje mandata premijera Ane Brnabić, nego je to skraćivanje najavilo neovlašćeno lice, a to je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O sudbini vlade odlučuje parlament. Mi prosto već imamo jednu nelegalnu strukturu. Insistiranje na poštovanju zakona jeste dobra stvar, ali Srbija je u vanrednoj situaciji zbog neregularnosti na izborima. Umesto da se pronađe neko pravno rešenje, sada se priča o legalnosti, a zaboravlja se da je veliki broj predsednika opština sebi skratio mandat samo na mig člana stranke Aleksandra Vučića“, ističe Gavrilović.

Primena preporuka, pa izbori

Deo opozicije koji je učestvovao na pregovorima već najavljuje bojkot izbora ukoliko se ne ispune svi njihovi zahtevi. Smatraju da vlast očito ne želi poštene izbore i da namerava da, premeštanjem birača i drugim manipulacijama, utiče na ishod izbora.

Lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), Dragan Đilas, izjavljuje da „izbora u Beogradu neće biti 2. juna. Nije moguće da prvo raspišete izbore, a onda idete u primenu preporuka ODIHR-a. Najpre primena tih preporuka, pa izbori – i za nas iz opozicije ti izbori ne postoje“, rekao je Đilas. Stoga se kao jedna od opcija pominje i pritisak na vlast da izbore odlože za jesen.

Bojan Klačar ipak misli da „obe strane imaju razloge da se ovaj dijalog završi uspehom. „SNS ne bi odgovarao bojkot jednog velikog dela opozicije, jer bi joj to nanelo ozbiljnu reputacijsku štetu. Ali, isto tako, bojkot bi opoziciji doneo verovatno nezadovoljstvo ljudi na lokalu i devastaciju partijske infrastrukture. Opozicija je ipak sada u boljoj situaciji što se tiče bojkota, jer je prisutnija u republičkom parlamentu“, napominje Klačar.

RTS – ostao je uvek isti

Kada je reč o prihvaćenim zahtevima opozicije o reviziji biračkog spiska i ravnopravnom pristupu RTS, i tu se otvaraju brojne nedoumice. Šta će u praksi značiti revizija biračkog spiska i kako će se meriti prisustvo na RTS, ostalo je nerazjašnjeno. Utisak koji ne vara jeste da vlasti kao i obično pokušavaju da potencijalne probleme reše tako što će na brzinu organizovati izbore, obećati nemoguće i sve prihvatiti samo formalno, bez namere da bilo šta zaista i ispune.

Monitoring koji sprovodimo nakon izbora pokazuje da je RTS nastavio s istom praksom, naglašava Zoran Gavrilović: „Vlada, predsednik i vladajuće stranke su 14 puta zastupljenije od opozicije. Prosto ne verujem da će se RTS promeniti bez promena u REM-u. Što se tiče uvida u birački spisak, navodi se da vlast može da pokaže jedan birački spisak, a onda ga za jedan vikend uoči izbora promeni. Ključna stvar ovde je nedostatak poverenja i zato mislim da u konačnom dogovoru vlasti i opozicije mora učestvovati i posredovati Evropska unija“, ocenjuje Gavrilović.

Bojan Klačar napominje da „valjana revizija biračkog spiska zahteva resurse, ljude i vreme. Ona zahteva određenu metodologiju, koju još uvek ne znamo. Zatim, mi ne znamo ni šta znači balansirano izveštavanje RTS, jer RTS nije ni učestvovao u ovim pregovorima. Mislim da mi nećemo do izbornog dana znati da li su ispunjene pojedine preporuke ODIHR-a“, zaključuje izvršni direktor CeSID-a.