Srbija dovršava ograđivanje Balkana
25. avgust 2020.
„Preševska dolina, zapravo smeštena na naličju svetske istorije, zbog svog položaja bila je poprište mnogo većeg događaja: pored mesta vodi glavni krak Balkanske rute, preko koje je od 2015. više od milion migranata otišlo u Austriju, Nemačku, Švedsku i druge bogate evropske države“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung.
Novinar Mihael Martens prenosi detalje razgovora sa Šćiprimom Arifijem, predsednikom Opštine Preševo, koji je prvi javno govorio o izgradnji ograde ka Severnoj Makedoniji. Prema njegovim informacijama, radi se o poduhvatu Srbije i Evropske unije, premda su iz Brisela to demantovali.
„Teško je dokučiti koja je verzija tačna, jer Beograd uporno ćuti o izgradnji ograde na granici. Ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i kabinet državnog predsednika Aleksandra Vučića koji u Srbiji odlučuje o svim bitnim stvarima, do sada su više medijskih upita ostavili bez odgovora“, piše list.
-pročitajte još: Misteriozna ograda protiv migranata
„Barem se iz Ministarstva finansija moglo doznati da ograda treba da služi ’zaštiti državnih granica’ kako bi se u slučaju 'ilegalnih masovnih prelazaka granice' sprečilo ’širenje novog korona-virusa’. U svakom slučaju, izgradnja ograde predstavlja zaokret politike Beograda“, konstatuje Frankfurter algemajne cajtung.
List podseća da je Vučić, tada kao premijer, tokom 2015. i 2016. više puta naglašavao da su izbeglice „očajnici, a ne kriminalci i teroristi“, da se distancirao od odluke Viktora Orbana da Mađarska gradi žicu na granici sa Srbijom, te da Srbija neće dizati zidove niti „živeti u Aušvicu“.
Sada Srbija kompletira ograđivanje Balkana, navodi list. „Počela je Grčka kada je ogradom utvrdila deo svoje kratke kopnene granice ka Turskoj u Trakiji, gde u većem delu reka Marica čini prirodnu granicu“, piše u tekstu o potezu Grka od pre desetak godina. Zatim je 2013. Bugarska zagradila deo granice ka Turskoj, a sledila je Mađarska u leto 2015. i Severna Makedonija koja je podigla žičanu ogradu ka Grčkoj 2016.
„Srbija, dakle, izgradnjom ograde sledi regionalni razvoj koji traje jednu deceniju“, dodaje Frankfurter algemajne. „Slike koje su prikazali srpski mediji pokazuju dvoredu ogradu poput one mađarske: nakon prve ograde, posle par metara sledi još jedna, još bolje utvrđena. Tako bi trebalo da budu zadržane osobe koje prođu prvu ogradu, pre nego što savladaju i drugu. Nejasno je koliko će duga biti ograda, da li će pokriti celu srpsko-severnomakedonsku granicu ili samo delove.“
Predsednik Opštine Preševo Arifi rekao je da ne želi da sudi o tome da li je ograda potrebna ili ne, već da ga zanima dobrobit njegovih građana. Na tromeđi Srbije, Severne Makedonije i Kosova žive gotovo isključivo Albanci, kojima ograda još otežava putovanja.
Arifija posebno zanima mali granični prelaz između Miratovca na krajnjem jugu Srbije i Lojana na severu Severne Makedonije. On je zatvoren 1992, i nikada više nije otvoren, uprkos prošlogodišnjoj odluci parlamenata u Skoplju i Beogradu da se prelaz otvori.
„Lokalno stanovništvo povezaće podršku gradnji ograde sa ponovnim otvaranjem ovog graničnog prelaza. Sve dok je on zatvoren, ljudi će se protiviti izgradnji granične ograde“, dodao je Arifi u razgovoru za FAZ.
priredio Nemanja Rujević