Srbija – „ograničeno“ društvo
5. maj 2021.Mreža humanitarnih organizacija nemačkih protestantskih crkava „Hleb za svet“ i međunarodna humanitarna organizacija „Civicus“ po četvrti put objavljuju „Atlas civilnog društva“, opširan izveštaj o stanju civilnog društva u svetu.
Prema rečima predsednice mreže „Hleb za svet“ Dagmar Pruin, „2019. je bila godina protesta“. Širom sveta velik broj ljudi izašao je na ulice. „Ta mobilizacija nastavila se i 2020. godine, na primer u SAD ili Belorusiji.“ Uz to, bilo je i protesta protiv mera vezanih za borbu protiv pandemije, na primer ljudi koji su, zbog loše ekonomske situacije u zemlji, zahtevali veću pomoć i manje korupcije. „Ali kao odgovor na to, vlade mnogih zemalja nisu se borile protiv uzroka protesta, već protiv samog protesta“, kaže Pruiin.
Pandemija korone otkriva slabosti
Zato je slika za 2020. sumorna: 88 odsto svetske populacije živi u društvima koja izveštaj označava kao „ograničena“, „potlačena“ ili „zatvorena“. Uz te tri kategorije (ne)slobode, u „Atlasu civilnog društva“ navode se još dve kategorije: „delimično ograničena“ i „otvorena“ društva. Prema izveštaju, samo se 42 od 196 zemalja sveta smatra otvorenim, a u tu kategoriju nisu uključene sve države EU. To znači da samo 263 miliona ljudi širom sveta živi u društvima bez represije i uživa društvene slobode.
Pandemija korone istovremeno je delovala i kao podsticaj protestima i kao svojevrsna lupa. „Pandemija je na svetlo dana iznela nedostatke nekih društava i režima koji su ionako bili prisutni“, kaže Zilke Fajfer, koja vodi odeljenje za ljudska prava i mir pri mreži „Hleb za svet“. „U mnogim zemljama se javila tendencija da se prekomernim autoritetom suprotstavi tim slabostima i tako zastraše građani.“
BiH i Hrvatska osrednje, Srbija ispod njih
Zemlje zapadnog Balkana su uglavnom svrstane u kategoriju društava gde je mogućnost nesmetanog delovanja civilnog društva „delimično ograničena“. U tu kategoriju spadaju društva u kojima „većina pojedinaca i organizacija civilnog društva mogu da ostvare svoja prava na udruživanje, okupljanje i izražavanje mišljenja. Ipak, i tu se beleže kršenja tih prava.
Tako na primer ljudi mogu da osnivaju organizacije za zaštitu svojih interesa i prava, ali postoje slučajevi u kojima se one koje se smatraju kritičnim prema vladi zakonski gone ili se na neki drugi način ometaju u radu. Mediji imaju slobodu širenja širokog spektra informacija, ali se potpuno slobodan razvoj sprečava strogom regulacijom ili političkim pritiskom na medije. U tu kategoriju iz regiona spadaju Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo i Albanija, zajedno sa nekim zemljama Evropske unije, poput Francuske, Italije ili Španije.
Prema autorima izveštaja, Srbija je tu izuzetak. Ona je uvrštena u kategoriju „ograničenih“ društava. U njima „vlasti ograničavaju slobodan razvoj osnovnih prava kombinacijom zakonskih i praktičnih ograničenja. Organizacije civilnog društva postoje, ali vladine službe pokušavaju da ih ometaju u radu, uključujući stalno nadziranje, birokratsko šikaniranje i ponižavanje u javnosti“.
I tu postoje nevladini mediji i uredničku sloboda, ali novinari se često fizički napadaju ili su obasuti tužbama za klevetu. To vodi do snažne autocenzure. U toj su kategoriji, uz Srbiju, i zemlje poput Mađarske, Brazila, Kazahstana, Zambije ili Sjedinjenih Američkih Država.
EU – uglavnom dobro, sa izuzecima
Kada je reč o zemljama-članicama Evropske unije, tu se situacija većim delom ocenjuje kao pozitivna, ali postoje i neki izuzeci.
Nemačka se smatra otvorenom, jer tu organizacije civilnog društva mogu slobodno da deluju, dozvoljene su demonstracije i informacije su lako dostupne. U izveštaju se ograničavanja slobode, koja postoje i u Nemačkoj zbog pandemije, smatraju proporcionalnim, ali se kritikuje činjenica da je na početku pandemije bila predviđena opšta zabrana demonstriranja, koju je Ustavni sud međutim ukinuo.
Kao negativan primer navodi se Slovenija. U toj zemlji situacija se, u odnosu na prethodni izveštaj, znatno pogoršala. Slovenija doduše još uvek važi za zemlju u kojoj je rad civilnog društva „delimično ograničen“, ali se navodi da „desničarski populista (Janez Janša) putem Tvitera kleveće kritičare i optužuje medije koji kritikuju njegovu politiku borbe protiv pandemije.“
Navodi se da je Janša, slično Orbanu, započeo strukturni napad na nezavisne medije, te da je pokrenuo donošenje tri zakona koji bi, između ostalog, trebalo da omoguće vladi da znatno utiče na kadrovske odluke unutar javnog servisa i državne novinske agencije, te da odlučuju o njihovom budžetu.
Kao negativan primer ograničavanja rada civilnog društva unutar EU navodi se i Poljska. Tu se pre svega kritikuje ograničenje vladavina zakona i nezavisnost sudstva, faktičko ukidanje prava na pobačaj i agenda protiv LGBTQI+ pokreta. Trećina poljskih opština rezolucijama su se proglasile „zonama bez LGBT“.
Mađarska je uključena u grupu „ograničenih“ zemalja, kako zbog pritiska na LGBTQ+ zajednicu, tako i zbog ograničavanja medijskih sloboda.
Loši izgledi
Anketa u kojoj je učestvovalo oko 400 novinara iz čitavog sveta pokazala je da su ljudi u 59 zemalja doživeli policijsko nasilje povezano s korona-virusom. Tako je recimo u Kolumbiji gotovo 50 nevladinih organizacija objavilo zajedničku izjavu u kojoj se žale na policijsko nasilje.
„Atlas civilnog društva“ ne daje puno povoda za nadu u poboljšanje. „Prošle, 2020. godine situacija se izuzetno pogoršala“, zaključuje predsednica mreže „Hleb za svet“ Dagmar Pruin.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.