Srpska lista – od mezimčeta do siročeta?
6. oktobar 2019.
„Deset od deset“ – ta krilatica je bila okosnica kampanje Srpske liste kojom su hteli glasačima da stave do znanja da je bitno da osvoje svih deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu. To bi značilo da je Srpska lista jedina parlamentarna partija kosovskih Srba.
Srpska lista do sada nikada nije imala svih deset mesta, ali sada kao da im je to posebno važno. Jer Srpska lista je izgubila oreol miljenika i u međunarodnoj zajednici, a posebno među albanskim partijama.
Da li će Srpska lista opet biti u Vladi?
Kosovski ustav propisuje da najmanje jedan ministar u vladi mora biti iz srpske zajednice. Ako recimo Samostalna liberalna stranka osvoji samo jedan mandat, onda njen poslanik sa deset predstavnika drugih manjina može sa 11:9 preglasati Srpsku listu i ostaviti je bez mesta u Vladi.
Upravo to je cilj velikih kosovskih partija, u prvom redu lidera „Samoopredeljenja“ Albina Kurtija, koji je više puta najavio da će naći načina da formira vladu bez ministara iz Srpske liste.
Tako je jedan od lajtmotiva borbe za glasove među albanskim liderima bilo kategorično odbijanje saradnje sa Srpskom listom u šta se tokom prošle vlasti upustio Ramuš Haradinaj. I ne samo to – ovog puta je izričito zabranjeno glasanje sa srpskim ličnim kartama. Ko ne poseduje kosovska dokumenta, ne može da glasa.
Prvi put su i glasne kritike međunarodnih posmatrača na pritiske koje Srpska lista vrši u srpskim sredinama na Kosovu. A prvi put su uhapšene i zatim smeštene u jednomesečni pritvor osobe za koje se sumnja da su primoravale ljude da biraju baš Srpsku listu.
Uz sve to, Srpska lista je do sada kažnjena sa preko 30.000 evra zbog nepoštovanja izbornih pravila.
Pritisci preko državnih poslova
Na svim prethodnim izborima je situacija bila slična, ali tada su kosovske institucije ćutale. Deluje da su tada plaćali dinar da uđu u kolo sa Srpskom listom koja je podstakla Srbe da glasaju na kosovskim izborima koje su ranije bojkotovali. Ali sada bi ključne albanske partije dale dva dinara da iz tog kola izađu.
Srpska lista, ali i zvaničnici vlade Srbije, uvereni su da se na Kosovu priprema manipulacija čiji je cilj da se smanji uticaj Srpske liste. Rečima predsednika Aleksandra Vučića, ova predizborna kampanja bila je najbrutalnija koju su predstavnici Prištine, međunarodne zajednice, ali i poneki iz Beograda, do sada vodili protiv Srpske liste.
Sa druge strane, Nenad Radosavljević, predsednik Narodne pravde i sam nekada poslanik koalicije Povratak (2001) u Skupštini Kosova, kaže da je pritisak Beograda i Srpske liste toliki da su svi ostali predstavnici Srba praktično eliminisani iz političke borbe.
„Teško je očekivati nešto drugo posle ovakvog pritiska i zloupotrebe. Jer svako ko ima neke veze sa javnim službama koje finansiraju Srbija ili Kosovo preko lokalnih samouprava, obavezan je da glasa isključivo za Srpsku listu“, tvrdi Radosavljević za DW. „Srpska lista ima podršku Beograda i tu je sve završeno.“
Ekskluzivna podrška Beograda obojila je ovu i sve prethodne kampanje u poslednjih šest godina. Sve što nije palo pod „bajrak monolitne Srpske liste“ – poput nekih saboraca ubijenog Olivera Ivanovića – proglašeno je za „prodavce srpskih interesa“ ili „albanske Srbe“.
Još tri opcije u igri
Radosavljević je pak uveren da je i mnogima u Prištini u interesu dominacija Srpske liste. Kaže, ona je pre šest godina i stvorena jer „normalizaciju odnosa Beograda i Prištine treba privesti kraju“, a taj zadatak još nije ispunjen.
„Jedino ta Srpska lista može da sprovede sve što je dogovarano sa Tačijem. To je nekakav sporazum o normalizaciji odnosa. To je cilj i razmišljanje u Briselu, Vašingtonu, ali i nešto sa čime je saglasna i Rusija. Srpska lista treba i strancima i Albancima, sve ostalo je varka“, kaže Radosavljević za DW.
Na izbore u nedelju izlaze četiri političke opcije kosovskih Srba: stranke Srpska lista, Samostalna liberalna stranka (SLS) i Partija kosovskih Srba (PKS) kao i koalicija Sloboda. Lideri sve tri političke opcije koje se u očima zvaničnog Beograda kandiduju „protiv Srpske liste“ u jednom trenutku su bili deo ove političke opcije.
Lider PKS Aleksandar Jablanović bio je prvi predsednik Srpske liste od 2013. do 2017, a kratko je obavljao i funkciju kosovskog ministra za zajednice i povratak ispred Srpske liste.
Lider SLS Slobodan Petrović i kandidat za kosovskog premijera ispred koalicije Sloboda Nenad Rašić bili su poslanici poslaničkog kluba Srpske liste od 2014. do najozbiljnijeg unutrašnjeg raskola u ovoj stranci 2016. godine.
Inače, Petrović je ispred SLS sa preko 3.500 glasova osvojio jedan poslanički mandat na parlamentarnim izborima 2017. godine. Moguće da je baš on najveći favorit da pomrsi računicu Srpskoj listi i spreči je da osvoji svih deset mandata.