Strah od novog Arapskog proleća
4. januar 2018.
Protekle noći bilo je manje vesti o novim protestima u Iranu koji su počeli pre nedelju dana i u kojima je najmanje 21 osoba izgubila život, javlja agencija AP. Pri tom je nejasno, dodaje AP, da li protesti jenjavaju ili vlasti onemogućavaju širenje novih informacija putem društvenih mreža. Iako je Iranska Revolucionarna garda proglasila kraj nereda u Iranu, kasnije je stigla vest da je u sukobima u gradu Piranšaher na severozapadu zemlje ubijeno troje pripadnika obaveštajnih snaga.
- pročitajte još: Iranci hoće promene
U pitanju su najveći nemiri u Iranu od spornih predsedničkih izbora 2009. godine. Već danima demonstranti izlaze na ulice i protestuju protiv slabe ekonomije, korupcije, rasta cena životnih namirnica i uloge Irana u drugim sukobima, kao što je rat u Siriji.
Nade da će oslabiti uticaj Irana
Vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamenei na proteste je reagovao saopštenjem u kojem se kaže: „Neprijatelji su se udružili i koriste sva sredstva, novac, oružje, politiku i bezbednosne službe kako bi stvorili probleme islamskom režimu.“
U mnogim zemljama u regionu protesti su najpre bili ignorisani, kaže Sanam Vakil iz britanskog trusta mozgova Četam haus. Ali sada, kada se o protestima sve više govori, političari će početi da reaguju, smatra Vakil. Prvenstveno kako bi sprečili da i u njihovim zemljama ljudi izađu na ulicu. U razgovoru za DW Vakil kaže da i „Iran želi jasno da stavi do znanja da aktuelni protesti nemaju ništa zajedničko sa Arapskim prolećem“.
Arapsko proleće je počelo 2011. godine u Tunisu, gde su ljudi najpre negodovali zbog ekonomske situacije. Protesti su se brzo proširili na druge zemlje poput Libije, Egipta i Sirije. U Tunisu, Libiji, Egiptu i Jemenu su režimi na kraju svrgnuti – sudbina koju iranska vlada naravno želi da izbegne.
Sve zemlje Persijskog zaliva, osim Katara, podržavaju proteste u Iranu. Trenutna kriza im je dobro došla, s obzirom da se već dugo vremena nadmeću sa Iranom za dominaciju u regionu. Oni se nadaju da će nemiri umanjiti uticaj Irana na takozvani „šiitski polumesec“. Termin se odnosi na geografsku oblast od Libana, preko Sirije, Irana do Jemena gde Teheran ima ključni uticaj i podržava političke istomišljenike poput Asadovog režima, Hezbolaha i Hutija.
Otpor neće nestati
„Zemlje Persijskog zaliva bi morale da paze jer ne mogu zaista da podrže proteste u Iranu, dok istovremeno takve stvari u svojim zemljama zabranjuju“, dodaje Vakil. Katar i Turska su se već izjasnili protiv protesta i kažu da su ih organizovale strane sile. Televizija Al Džazira podržava teoriju zavere, da su protesti u Iranu rezultat „plana spolja“.
- pročitajte još: „Spontani gnev“
Mohamad Mohsen Abu al Nur, egipatski politikolog, kaže da najveći deo šiitskog stanovništva u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu „u potpunosti podržava iransku vladu, ignorišući pri tom da bi iranski interesi mogli da budu u sukobu sa nacionalnom bezbednošću njihovih zemalja“.
Sa druge strane, dodaje al Nur, ostali se „nadaju da će demonstracije značiti kraj šiitskog i iranskog uticaja u susednim arapskim zemljama“. Šta će se dalje dešavati, zavisi od reakcija iranske vlade.
„Ukoliko vlada proteste uguši svom silom, nekoliko godina bi moglo biti mirno“, kaže Sanam Vakil iz Četam hausa. Ali dodaje da „ta vrsta otpora, čak i kada se neko vreme potisne, nikada ne nestaje.“