Strani novinari o saradnji sa Zoranom Đinđićem

Strani novinari cenili su elokventnost i pedantnost u izlaganju Zorana Đinđića. Bio je izuzetno otvoren za saradnju i pristajao je na intervjue u svako doba dana. Miša Gleni, britanski izveštač Bi-Bi-Si-a iz tadašnje Jugoslavije, priseća se jednog od susreta sa Zoranom Đinđićem, baš u trenutku kada je policija na Brankovom mostu, tokom martovskih demonstracija 1991. godine, napala kolonu studenata koji su krenuli prema Terazijskoj česmi. „Policija je batinala studente i bacala suzavac... u svom tom haosu obradovao se kada me je video. Nas dvojica smo se već od ranije poznavali. Odvojio je nekoliko minuta da bi mi oduševljeno rekao da je ovo pravi revolucionarni momenat, a potom se vratio demonstrantima. Uživao je u celoj ovoj situaciji, iako je, zapravo, Vuk Drašković bio vođa protesta“, kaže Miša Gleni.

"Glas srpske opozicije"

Tokom zimskih protesta koalicije „Zajedno“ 1996. godine, opozicioni lideri su međusobom raspodelili „nadležnosti“ za strane medije. Jedni su bili zaduženi za engleske i francuske novinare, drugi za američke, a obzirom da je Đinđić doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Konstancu i odlično govorio nemački jezik, njemu je određeno da bude sagovornik za medije iz nemačkog govornog područja. Televizijska stanica ARD je bila izuzetno zainteresovana za tadašnja dešavanja u glavnom gradu Srbije, posebno što joj je na raspolaganju bio sagovornik uvek spreman da u Evropu prenese glas srpske opozicije. Peter Mirošnikov, dopisnik ARD-a iz Beograda, priseća se kvalitetne saradnje sa Đinđićem: „Zoran je uvek bio veoma informativan pa nam je često posao olakšavao. Na primer, kada bi nam hitno bili potrebni određeni podaci, Đinđić se nije libio da nam pomogne. On nam je najčešće i bio prvi izvor informisanja. To je bio slučaj čak i onda kada su informacije sa kojima je raspolagao bile veoma oskudne“.

Započeto još tokom protesta koalicije „Zajedno“, poznastvo između nemačkog novinara i tadašnjeg srpskog opozicionara ubrzo je preraslo u prijateljstvo. Mirošnikov se priseća: „Počeli smo da se družimo, upoznao me je sa svojom suprugom i decom, a vremenom se naš odnos više nije svodio samo na odnos novinara i političara, nego na odnos dvojice prijatelja“.

Jedna navika je ostala....

Upravo je Peter Mirošnikov bio poslednji strani novinar koji je intervjuisao Zorana Đinđića, samo dva dana pre njegovog ubistva. Još od vremena kada je Đinđić postao predsednik vlade, neposredni odnos koji je uspostavio sa novinarima nije mogao više da se održi. Obaveze u kojima se tada nalazio, a posebno borba protiv organizovanog kriminala, nisu mu više dozvoljavale veliku slobodu prilikom dogovora u vezi intervjua, ističe Mirošnikov i dodaje, „Za taj poslednji intervju morao sam već sredinom februara da zakažem termin u njegovom kabinetu, a više nije bilo moguće čak ni da mu se direktno obratim“. Iako je taj neposredni kontakt oko dogovaranja termina nestao, jedna navika je ostala: „Kao i uvek, u toku intervjua mogao sam Zoranu neformalno da kažem ako je nešto predugo ili suviše kratko rečeno, slobodno da mu sugerišem ako je potrebno određene detalje da istakne i na njima da se zadrži kako bi intervju bio što bolji“.

"Njegova odlučnost bila je sudbonosna"

Đinđićev poslednji intervju bio je nakon pokušaja atentata ispred hale Limes u Beogradu. Događaj je već sam po sebi nametnuo prvo, važno pitanje koje mu je Mirošnikov postavio: da li se plaši za svoj život i zašto ne preduzme bolje mere bezbednosti, na šta je Zoran šaljivo odgovorio „Zar ne vidite kako naši vozači loše voze?“, priseća se Mirošnikov. Međutim, nemačkom novinaru to nije bilo nimalo smešno iako ga je Đinđić uveravao da ne veruje da će mu se nešto dogoditi. Sam atentat je bio manifest odnosa između vlasti i organizovanog kriminala, odnosno, Đinđićeva odlučnost da stane na put kriminalu u Srbiji, što je bila glavna tema njegovog poslednjeg intervjua. U razgovoru sa Mirošnikovim Đinđić je istakao značaj borbe protiv organizovanog kriminala. „Njegova odlučnost bila je sudbonosna“, smatra Mirošnikov, jer je Đinđić dva dana nakon razgovora ubijen. „Kada je stigla vest da je na njega izvršen atentat ispred zgrade Vlade Srbije, nalazio sam se u Beču. Svi smo se u redakciji nadali da je preživeo, međutim, kako su nove vesti pristizale i postalo jasno da je mrtav, bili smo u šoku. Potom je zavladala velika tuga“, priseća se Peter Mirošnikov.

"Razočaran jer nije dobijao dovoljno podrške od Evrope"

Ubistvo Zorana Đinđića bila je velika prekretnica na putu daljeg razvoja Srbije i njenog napretka, o čemu svedoči i Renata Flotau, dopisnica nemačkog časopisa „Špigel“, ali i u trenutku kada mu je pomoć Evropske unije bila veoma potrebna: „Zoran je bio jedan veoma prijatan čovek i veliki optimista, ali činilo mi se u razgovorima pred njegovo ubistvo da je sve više bio razočaran zbog toga što od Evrope nije dobijao onoliko pordrške koliko mu je obećano još 5. oktobra 2000. godine i neophodno u borbi za reformisanje države“. Prema njenom tumačenju, nespremnost određenih zaostalih struktura iz režima Slobodana Miloševića za izazov reformisanja države bio je presudan kada je u pitanju pozadina Đinđićevog ubistva. „Sasvim je jasno da nacionalističke struje nisu mogle, a možda i nisu želele da shvate potrebu za reformom, pa su odlučile da se reše nosioca napretka Srbije“, kaže Renata Flotau.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednica: I. Ivanović