Studija PISA 2022: do sada najgori rezultat nemačkih učenika

Mladi u Nemačkoj znatno su lošiji u matematici, čitanju i prirodnim naukama nego 2018. To pokazuje nova PISA-studija koja je predstavljena ovog utorka 5. decembra 2023.

Sveukupno gledano, prosečne veštine mladih ljudi u te tri oblasti smanjene su u mnogim zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u poređenju s prethodnom studijom iz 2018. Ono što zabrinjava, jeste da je pad u Nemačkoj veći od proseka.

-pročitajte još: Nemačkoj nedostaje više od 12.000 nastavnika

PISA – to je skraćenica je za najvažniji svetski test za poređenje škola: „Program za međunarodno ocenjivanje učenika“. U njemu se beleže veštine 15-godišnjaka u čitanju, matematici i prirodnim naukama. Od 2000. se sprovodi na svake tri godine, a ovoga puta fokus je bio na veštinama u matematici.

Samo nekoliko zemalja se poboljšalo

Veoma mali broj zemalja OECD-a uspeo je da poboljša rezultate između 2018. i 2022. godine, na primer Japan u čitanju i prirodnim naukama, kao i Italija, Irska i Letonija u prirodnim naukama.

U proseku, mladi ljudi u Japanu i Koreji poseduju najbolje veštine u matematici. Irska, Japan, Koreja i Estonija su u vrhu po čitanju. U prirodnim naukama, Japan, Koreja, Estonija i Kanada postižu najbolje rezultate.

-pročitajte još: Zašto u Srbiji nedostaje profesora matematike, fizike, hemije…?

Samo prosek u matematici i čitanju

Nakon prve studije koja je sprovedena 2000. godine, Nemačka je u početku uspevala da poboljša svoje rezultate i održi ih na visokom nivou. Međutim, bilo je znakova trenda pada i u prethodnim studijama PISA.

Nemačka se samo još u prirodnim naukama nalazi znatno iznad proseka OECD-a (492 do 485 poena). Rezultati u matematici (475 do 472 poena) i čitanju (480 do 476 poena) su sada u skladu s prosekom OECD-a, koji je takođe sveukupno opao u te dve oblasti.

Povećan procenat loših đaka

Skoro trećina petnaestogodišnjaka poseduje samo veoma ograničene veštine u najmanje jednoj od tri testirane oblasti. Ujedno, otprilike svaki šesti ima značajne nedostatke u sve tri oblasti. Procenat tih posebno loših đaka porastao je od 2018. godine i iznosi oko 30 odsto u matematici, oko 26 procenata u čitanju i oko 23 odsto u prirodnim naukama.

Ponovo je opao i procenat učenika s posebno dobrim uspehom – na oko devet odsto u matematici i na oko osam u čitanju. U prirodnim naukama taj procenat je ostao stabilan na oko deset odsto.

Razlozi loših rezultata

Iz studije se mogu izvući i razlozi za pogoršanje rezultata. Autori procenjuju da je s jedne strane zatvaranje škola tokom pandemije korone negativno uticalo na sticanje veština. Pritom su se u vreme kada se učilo „na daljinu“ u Nemačkoj manje koristili digitalni mediji od proseka OECD-a. Međutim, analiza međunarodnih podataka pokazuje da ne postoji sistemska veza između vremena tokom kojeg su škole bile zatvorene i pada uspešnosti mladih ljudi.

Drugi faktor, onaj koji objašnjava rezultate u oblasti matematike, mogla bi, procenjuju autori studije, da bude veza između veština mladih i socioekonomskog statusa njihovih porodica, kao i njihovog imigracionog porekla. To je u nemačkoj još uvek veoma izraženo. Pritom su veštine u matematici i kod mladih bez imigrantskog porekla takođe smanjene u odnosu na 2012. godinu.

Da bi objasnili taj dugoročni negativan trend, istraživači su takođe proveravali motivaciju učenika, njihove stavove, ali i to kakve su lekcije koje im se predaju. Pokazalo se da, u odnosu na 2012, mladi s manje zadovoljstva i interesovanja pohađaju časove matematike. Istovremeno, strah od tog predmeta je povećan. Osim toga, 15-godišnjaci smatraju da im manje koristi učenje matematike.

Opasnost od promašene obrazovne politike

Neposredno pre objavljivanja ovih novih rezultata, predsednik Centra za ekonomiju obrazovanja instituta ifo iz Minhena Ludger Fosman, upozorio je na posledice neuspešne obrazovne politike u Nemačkoj. „Kriza obrazovanja je naš najveći lokalni rizik“, rekao je Fosman za list „Virtšaftsvohe“. „To koliko produktivno deca i mladi kasnije mogu da doprinesu društvu, u velikoj meri zavisi od uspeha u njihovom obrazovanju.“

S obzirom na nedostatak radne snage, pre svega one kvalifikovane, Nemačka sebi ne može da dozvoli da se obrazovna kriza nastavi, rekao je Fosman. Među osobama sa akademskom titulom, odnosno onima koji imaju stručnu spremu, nezaposleno je dva do tri odsto ljudi. Među onima bez kvalifikacije – 20 procenata.

ss (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.