1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sud oborio Netanjahuov zakon, vlasti kritikuju odluku

2. januar 2024.

Najviši sud Izraela oborio je deo reforme pravosuđa kojom je vlada Benjamina Netanjahua htela da razvlasti sud. To je, do napada Hamasa, bilo glavno pitanje u zemlji i izvodilo je stotine hiljada demonstranata na ulice.

https://p.dw.com/p/4amcB
Netanjahuova partija razočarana presudom
Netanjahuova partija razočarana presudomFoto: Menahem KAHANA/POOL/AFP

Najviši sud Izraela oborio je ključni deo reforme pravosuđa na kojoj je insistirala vlast Benjamina Netanjahua i zbog koje su prošle godine stotine hiljada Izraelaca protestovale.

Sud je odluku doneo tesno, za nju je bilo osam od petnaest sudija.

Promenom zakona je Netanjahu hteo da oduzme sudu mogućnost da reaguje na „neprimerene“ odluke Vlade, premijera ili ministara.

Izraelska opozicija to je videla kao napad na nezavisno pravosuđe i način da vlast otvori sebi širom vrata za korupciju koju niko ne bi mogao da goni.

Netanjahuov kabinet je pak argumentovao da pravosuđe u Izraelu ima preširoka ovlašćenja u odnosu na izvršnu vlast i da valja uspostaviti ravnotežu.

Podeljeno društvo

U odluci kojom je sud poništio ovu odredbu navedeno je da bi ovakva reforma pravosuđa nanela „tešku i neuporedivu štetu ključnoj osobini Izraela kao demokratske države“.

Netanjahuov pokušaj da oslabi pravosuđe prošle godine je izvodio na ulice stotine hiljada ljudi, u verovatno najvećim protestima u istoriji Izraela. Bilo je sukoba sa policijom, štrajkova, pokušaji posredovanja iz SAD su propadali.

Jedna sveža anketa pokazuje da je i društvo podeljeno – 46 odsto građana protivilo se reformi, 35 odsto je bilo na Netanjahuovoj strani, dok su ostali neodlučni.

Masovne demonstracije protiv reforme pravosuđa iz jula 2023.
Masovne demonstracije protiv reforme pravosuđa iz jula 2023.Foto: Eyal Warshavsky/ZUMAPRESS.com/picture alliance

Sporni zakon, donet prošlog leta, trebalo je da bude prvi u nizu kojima se reformiše pravosuđe. Ti napori su prekinuti terorističkim napadima Hamasa početkom oktobra, kad je ubijeno 1.200 Izraelaca, a 240 njih su kao taoci završili u Pojasu Gaze.

Od tada Izrael vodi rat protiv Hamasa, koji EU, Nemačka, SAD i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom.

U bombardovanju Gaze i kopnenoj intervenciji izraelske vojske do sada je ubijeno oko 22 hiljade ljudi, navodi Ministarstvo zdravlja u Gazi, koje je pod kontrolom Hamasa.

Da li će Netanjahu prihvatiti odluku?

Pitanje je kako će Netanjahu, koji već petnaestu godinu zaredom na čelu Vlade, prihvatiti odluku suda. Ukoliko to odbije, Izraelu preti nova državna kriza.

Likud, desničarska stranka premijera, već je saopštila da odluka suda protivreči „volji naroda“ za jedinstvom u jeku rata. Žale se što je sud obznanio odluku u vreme dok se „izraelski vojnici sa desnice i levice bore i ugrožavaju svoje živote“.

Slično je reagovao ministar pravde Jariv Levin. „Presuda, nezapamćena u jednoj zapadnoj demokratiji, neće nas obeshrabriti. Dok traje borba na različitim frontovima, nastavićemo da delamo uzdržano i odgovorno.“

Sa druge strane, Pokret za kvalitetnu vlast, koji je najvišem sudu bio podneo osam žalbi na zakon, saopštio je da je u pitanju istorijska presuda. „Ovo je velika javna pobeda onih koji se bore za demokratiju“, naveo je pokret.

Odluku suda pozdravio je i lider opozicije Jair Lapid. „Ako izraelska Vlada ponovo počne prepirku oko Vrhovnog suda, to će značiti da ništa nije naučila.“

Presuda je novi udarac za Netanjahua. Prema anketama, njegova popularnost žestoko pada posle Hamasovih napada. Mnogi mu zameraju što do sada nije prihvatio ličnu odgovornost za to što je Izrael bio nespreman za napade.

nr (ard, dpa, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.