Sujete službi parališu Evropu

Među američkim ekspertima za tajne službe to je bila neka vrsta javne tajne. Međutim, otkako su se dogodili napadi u Briselu, o tome se diskutuje i javno u američkim medijima. Radi se o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu o svojoj sopstvenoj bezbjednosti.

„Nefunkcionalnost Evrope“

Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbednost i da dodatno pojačaju strah od grešaka tajnih službi, piše Njujork tajms. U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list kao i mnogi drugi mediji zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva. To se vidi po tome što policiji i tajnim službama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije pošlo za rukom da osujete napade u Briselu.

Belgijske „preopterećene tajne službe“ ne mogu više da pruže otpor „duboko ukorenjenoj terorističkoj mreži“, glase optužbe. A Belgija se u tekstu u Njujork tajmsu označava kao „najbogatiju pala država na svetu“. Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbednost Dejvid Ignjatius u Vašington postu je proširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja. Brisel je „na šokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbednost“, zaključio je on.

Bela kuća se izrazila obazrivo i govori o značajnom izazovu i neophodnostima jače saradnje među Evropljanima. Upravo to je iz američkog ugla ono što nedostaje, bez obzira na sva nastojanja. „Najnoviji napadi su pokazali da još postoje rupe u saradnji evropskih tajnih službi“, konstatuje Karl Hvenmark Nilson iz trusta mozgova Brukings u razgovoru za DW. „Među njima ne postoji sveobuhvatna razmena informacija“, zaključuje i kritkuje „rivalstvo među tajnim službama“ čak i unutar pojedinih država.

Poljuljano poverenje

Poverenje Amerikanaca u evropske tajne službe nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju. Nemačke tajne službe jesu takođe „kompetentne“, piše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podrške politike i javnosti ne mogu da iskažu svoju snagu. Drugim evropskim zemljama SAD veruju vrlo malo ili im uopšte ne veruju.

Mnogi američki eksperti vide samo jedno rešenje: tajne službe moraju da se oproste od uobraženosti i sujete. „Potreban nam je rigorozan način rada kada se radi o razmeni tajnih podataka“, kaže Nilson. Trenutno slabašnu saradnju evropskih službi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI pre napada od 11. septembra 2001.

Doduše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima. Najdublji razlog je, po Nilsonu, „propast koalicije kojom je trebalo džihadiste držati pod kontrolom a koju je predvodila SAD“. On bi takođe želeo da tajne službe tešnje sarađuju i u tom smislu zahteva da „SAD treba da preuzmu vodeću ulogu kako bi povezale sve tajne službe“.