Sumnjive rabote ličnog sekretara pape Jovana Pavla Drugog
12. novembar 2020.Kardinal Stanislav Dziviš nije bilo ko: on je bio najbliži saradnik poljskog pape Jovana Pavla Drugog. Tokom njegovog pontifikata bio je njegov lični sekretar, ali su se znali i pre toga. Nije ga napuštao sve do smrti pape 2005. A papa Jovan Pavle Drugi je govorio da je Dživiš „nezamenljiv“.
Uvek u blizini, obično ćutljiv, na glasu kao najveći poverenik pape. Onaj ko je hteo kod pape Jovana Pavla Drugog, morao je da prođe pored kardinala. Bio je nešto kao zaštitnik. Pomagao je papi na svaki način, pogotovo u starosti i bolesti. Ali sada je i tom kardinalu hitno potreban nekakav zaštitnik.
-pročitajte još: Dokumentarac o pedofilji u Crkvi potresao Poljsku
Ovog ponedeljka (9.11), naime, poljska privatna televizijska stanica TVN24 objavila je reportažu Marcina Gutovskog o Dzivišu koji danas ima 81 godinu. Tu su objavljene teške optužbe protiv kardinala: on je znao za seksualno zlostavljanje maloletnika osnivača Hristovih legionara, Marsijala Macijela Degolada, baš kao i bivšeg američkog kardinala Teodora Mekarika – ali je nastavio da ih štiti.
I ne samo to: Dziviš je 1988. od kardinala Mekarika primio 10.000 dolara kako bi pratilac američkog kardinala dobio audijenciju kod pape. U utorak je i Vatikan objavio svoj izveštaj o slučaju Mekarik, jer i Crkva mora da objašnjava zašto Jovan Pavle Drugi, iako je imao gomilu informacija o verovatnim pedofilskim sklonostima Mekarika, njega ipak uzdigao u status nadbiskupa, pa onda i kardinala. U izveštaju Vatikana se stalno spominje i ime kardinala Dzviša.
„Ja sam služio papi, Crkvi i Poljskoj“
Lični sekretar poljskog pape – ćuti. Autor TV-reportaže pod nazivom „Don Stanislav – drugo lice kardinala Dziviša“ pokušao je da i kardinala dovede pred kameru. Obećao mu je razgovor u „dobroj, prijateljskoj atmosferi“, kako bi prikazao i njegovo viđenje stvari. Ali na kraju je reportaža objavljena bez tog intervjua, već samo sa kratkim izjavama kardinala i delom uz telefonski razgovor. U njemu kardinal Dziviš upozorava novinara da njegovo istraživanje može da izazove „međunarodni skandal“. Jer njemu je Poljska na prvom mestu: „Ja sam čovek koji je služio papi, Crkvi i Poljskoj. A sad ove optužbe? Zaboga miloga!“
Reportaža je šokirala čak i Artura Spornijaka iz liberalno katoličkog lista „Tigodnik Povšežni“: „Kad sam video taj film, najviše me potreslo ponašanje kardinala i njegove reakcije na optužbe novinara. On jednostavno ne može da shvati da za njega važe isti zakoni i ista pravila kao i za sve ostale. Da tu nema nikakvih izuzetaka.“ Taj poljski poslanik Levice u Evropskom parlamentu već je zatražio od državnog tužilaštva da pokrene postupak protiv kardinala. Kada je reč o seksualnom zlostavljanju dece, tu nema „svetih krava“.
Rasprava o pedofilima među velikodostojnicima Katoličke crkve u Poljskoj traje već dugo, a ova reportaža dodatno je podstakla zahteve za odgovorima. Dan nakon emitovanja reportaže oglasio se i predsedavajući Poljskoj biskupskoj konferenciji, nadbiskup Stanislav Gadecki: „Nadam se da će sva pitanja koje je pokrenula ta reportaža razjasniti odgovarajuća komisija Vatikana“, navodi se u njegovom saopštenju. I sam Dziviš je pristao da sarađuje s „nezavisnom komisijom“. Ali nju može da sazove samo papa, objašnjava za DW poljski sveštenik Andžej Kobilinski. Ni lokalna, ni državna institucija ne može da sudi jednom kardinalu.
-pročitajte još: Iza debelih zidova crkve
Mladi već beže iz Crkve
Kobilinski isto tako očekuje „još brži pad“ Katoličke crkve u Poljskoj. On veruje da će već prisutna „galopirajuća sekularizacija mlađih generacija“ ovim biti „enormno ubrzana“. Crkva se, kaže, suočava s ogromnim gubitkom poverenja. Kobilinski je ipak i sveštenik, pa tako smatra da je to „žalostan razvoj događaja“, ali priznaje da krivicu za to snose i sveštenici i biskupi – „zato što su pravili greške i dozvoljavali propuste. A poslednjih godina tu se uglavnom radi o pedofilskim skandalima i njihovim zataškavanjima“, kaže sveštenik iz Varšave Andžej Kobilinski.
Pre nekoliko dana Vatikan je doneo presudu protiv još jednog poljskog visokog crkvenog zvaničnika, bivšeg nadbiskupa Vroclava, 97-godišnjeg kardinala Henrika Gulbinoviča. Kazna je, po crkvenim merilima, teška: on više ne sme da nosi oznake biskupa, ne sme da služi misu, a neće biti ni sahranjen u katedrali u Vroclavu, tamo gde su pokopani svi njegovi prethodnici. I Gulbinovič se između ostalog optužuje za seksualno zlostavljanje.
Joahim Frank, predsednik Društva katoličkih publicista Nemačke (GKP) podseća kakve su bile reakcije u drugim zemljama na takve slučajeve zlostavljanja. Filmom Fransoa Ozona „Slava Bogu“ o stvarnim slučajevima zlostavljanja „čak je i u laicističkoj Francuskoj nastao skandal“. Frank očekuje da će se slično dogoditi i u Poljskoj. „Skandal oko zlostavljanja u Katoličkoj crkvi tolikih je razmera da niko ne može da se sakrije iza sopstvenih zasluga, a pod parolom ’pustite ga na miru, on je učinio toliko toga dobrog’. Jer šta to znači s tačke gledišta žrtava koji su pretrpeli zlo od sveštenika?“ U razgovoru za DW Frank se takođe zalaže za pravednu presudu: „U istini ima i svetlosti i mraka.“
Kako maknuti kardinala – a ostaviti sveca?
Bez obzira na to kakva presuda bude bila, u slučaju poljskog kardinala Dziviša ona će zahvatiti i daleko iznad njegove glave. Jer i sveštenik iz Varšave Kobilinski upozorava da taj skandal ima „nacionalnu dimenziju“: papa Jovan Pavle Drugi nije samo neko ko reprezentuje Crkvu, već je i sastavni deo „nacionalnog sećanja i identiteta“ Poljaka. On je imao odlučujuću ulogu u socijalističkoj Poljskoj i lik tog pape je za ljude bio uzdanica i nada. Optužbe protiv Dziviša neminovno zahvataju i njega, i nameću pitanje odgovornosti samog pape Jovana Pavla Drugog. To se naročito odnosi na slučaj organizacije Hristovi legionari, jer i papa je njene pripadnike „štitio sve do kraja“. Zato je, smatra Kobilinski, i proglašenje tog pape svetim „možda bilo previše brzo“.
To šta papa Jovan Pavle Drugi znači za Poljake, vidi se i po nebrojenim spomenicima širom te zemlje. Ali spomenik svešteniku Henriku Jankovskom je prošle godine nestao iz Gdanjska. On možda nije tako važan kao Vojtila, ali je i Jankovski legendarna figura kada je reč o rušenju komunističke vladavine. Zvali su ga „kapelan sindikata Solidarnost“, bio je ispovednik Leha Valense i onda kad je on bio vođa sindikata, a i kad je postao predsednik Poljske. Jankovski je preminuo 2010. i tek nedavno su počele da se javljaju žrtve koje je ta „legenda“ zlostavljala.
I kardinalu Dzivišu je još za života podignuto više spomenika, ali s obzirom na optužbe, njihova sudbina je neizvesna: već ovog utorka izbili su protesti pred njegovom kućom u Krakovu i pred palatom grada u kojem je bio nadbiskup. Jedan spomenik Dzivišu nalazi se i na jugu Poljske, u Zakopanima, u Visokim Tatarama koje je Jovan Pavle Drugi toliko voleo. Drugi je u Dzivišovom rodnom mestu Rabi Vizni, a treći tu, u blizini. Na svim tim spomenicima lik kardinala nije usamljen: redovno je uz Jovana Pavla Drugog, kao što je to bilo i za života tog pape.