Supermarketi će morati da doniraju hranu?

Žanin Vejekmans i drugi volonteri dele hranu za 150 porodica. Vejekman rukovodi bankom hrane u briselskoj četvrti Leken. Namirnice dele četvrtkom u tamošnjoj protestantskoj crkvi. Tu dolaze ljudi koji inače ne bi imali kuda.

Cegeri i ručna kolica brzo se pune namirnicama. Ali, izbor hrane je ograničen – u toj banci hrane je ono što doniraju lokalni supermarketi.

Ponečemu je istekao rok trajanja, ali je i dalje sasvim dobro. Drugi proizvodi, kao što su ulje i brašno, imaju na pakovanju zastavicu EU – to znači da su plaćeni iz jednog projekta Evropske unije.

-pročitajte još: Narodne kuhinje u Nemačkoj: siromaštvo u jednoj od najbogatijih zemalja sveta

Prazni stomaci i pune kante

Vejekmans nam priča da ovde dolaze ljudi koji žive od socijalne pomoći, ljudi u dugovima ili migranti koji još nemaju sređene papire pa ne mogu da rade. Kaže, vrše provere ko dolazi da bi sprečili zloupotrebe – ali nikoga ne šalju kući praznih ruku.

„Neki ljudi koji dolaze ovde žive samo od onoga što im podelimo, od četvrtka do četvrtka“, dodaje Vejekmans.

Njeno skladište hrane jedno je od 140 u regionu belgijskog glavnog grada. Krovna banka hrane tu podeli oko pet miliona kilograma namirnica godišnje neprofitnim organizacijama.

Pakleni posao je obezbediti dovoljno donacija. Prema procenama Eurostata, oko deset odsto hrane koja se nađe u regalima supermarketa na kraju završi u đubretu. To je 2020. bilo 59 miliona tona hrane.

Istovremeno, 32,6 miliona ljudi u Evropskoj uniji ne mogu sebi da priušte kvalitetan topli obrok ni svako drugog dana.

„Loša ideja s dobrim namerama“

Alan Maron, ministar u regionu Brisela zadužen za socijalna pitanja, kaže da samo u regionu belgijskog glavnog grada 70.000 zavisi od donacija hrane.

Maron želi da od iduće godine obaveže sve supermarkete sa prodajnom površinom većom od hiljadu kvadrata da doniraju hranu koju ne uspevaju da prodaju na vreme. Predlog takvog zakona je prošao u prvom čitanju, ali još čeka na konačno usvajanje.

„To je loša ideja s dobrim namerama“, kaže Hans Kardin, portparol belgijskog udruženja trgovačkih lanaca. Kako navodi, supermarketi već mnogo doniraju, a obavezom doniranja bi bio izvršen udar na cene. Jer sada, hrana pred istekom roka biva dostupna potrošačima po nižoj ceni.

Šarena pravila u Evropi

Belgija ne bi prva država u kojoj bi bilo propisano doniranje hrane. Evropska federacija banaka hrane (FEBA), koja predstavlja 351 banku hrane u 30 zemalja, ima vrlo različita iskustva.

Države poput Francuske i Češke obavezuju markete da potpišu sporazume sa organizacijama koje prikupljaju hranu za donacije.

Kako kaže Angela Frigo, generalna sekretarka FEBA, zemlje poput Italije i Moldavije biraju poreske podsticaje i olakšanu birokratiju kako bi podstakle lance prodavnica na donacije.

Naposletku, zemlje poput Holandije i Mađarske preferiraju dobrovoljne donacije. Međutim, Španija bi uskoro takođe zakonom mogla da se bori protiv traćenja hrane.

Ipak, u FEBA nemaju jasan odgovor na pitanje DW da li zakoni protiv bacanja hrane povećavaju količinu donacija. Kažu, negde takvi zakoni povećaju, a negde smanje količinu donirane hrane.

Glavna promena je „jači fokus na pitanje doniranja hrane i dublji dijalog između svih umešanih strana“, navode u FEBA.

Imamo više nego što možemo da pojedemo?

Pol Milburn, socijalni geograf sa Univerziteta u Kardifu, kaže za DW da svaki mali pomak pomaže. Ali, nikako da se postavi ključno pitanje – zašto se uopšte baca toliko hrane, kritikuje Milburn.

On veruje da model po kojem rade supermarketi uključuje obilje hrane – više nego što uopšte može da se proda. Tako ispada da uludo proizvodimo viškove koji će onda završiti u smeću.

Ali, ne bacaju samo supermarketi hranu. Evropska komisija kaže da preko polovine hrane u smeću dolazi iz privatnih domaćinstava.

Komisija hoće da do 2030. ograniči količinu tih otpadaka. Raznim pravilima, trebalo bi za deset odsto smanjiti količinu bačene hrane u proizvodnji, a za trideset odsto u prodaji i domaćinstvima. Predloge još moraju da razmotre Evropski parlament i države članice.

Kako Milburn kaže, problematično je hraniti socijalno ugrožene ljude namirnicama koje bi inače otišle u smeće. Misli da ima mnogo boljih načina da svi budu siti, a da ne moraju da idu u banke hrane koje su često povezane sa društvenom stigmom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.