Suštinska komunikacija Albanaca i Srba

Umetnici, novinari, i aktivisti civilnog društva, više puta su se do sada sastajali na Kosovu i u Srbiji, pokušavajući da na ovaj način ožive komunikaciju predstavnika srpskog i albanskog naroda. Taj dijalog je neki način alternativna, ili prateća aktivnost, političkih pregovora Srba i Albanaca.

Relaksacija srpskog i albanskog društva

Civilni dijalog između Srba i Albanaca je nešto što bi trebalo da se intenzivira, i to bi trebalo da bude konstantan proces, kaže za Dojče vele Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

„To je jedini način da se ozbiljno relaksiraju oba društva, i da se u bazi stvori taj osećaj da je ta komunikacija između Srba i Albanaca normalna, i da bi trebalo da se do kraja normalizuje. Jer ovaj zvanični deo može da pokrene neke stvari, i da stvori neki pravni i politički okvir, ali ono što zaista predstoji za oba društva jeste ta suštinska komunikacija po mnogim životnim i drugim pitanjima. Tu pre svega mislim na vrlo značajnu saradnju u oblasti kulture, koja je u suštini najbolji i najefikasniji način za upoznavanje dve strane“, rekla je Sonja Biserko.

Kultura u senci politike

Imer Muškolaj, glumac i izvršni direktor Asocijacije profesionalnih novinara Kosova, već je radio u Beogradu na predstavi „Klanica 5“, koja je kasnije gostovala širom regiona i u pojedinim evropskim zemljama. Muškolaj za Dojče vele kaže kako smatra da su kulturni dijalog i kulturna razmena dobar način za unapređenje komunikacije dva naroda.

„Društvo kod nas je vrlo politizovano, a mislim da je isto tako i u Srbiji. Tako da kultura ima malo mesta da se predstavi, pre svega malo mesta da se predstavi na pravi način. Mi smo oni koji bi to trebalo da radimo drugačije, da pokrenemo neke stvari, i da stvarno krene taj kulturni dijalog između Albanaca sa Kosova i Srba u Srbiji. Mislim da je dobro počelo, sada ćemo videti kako će se dalje odvijati“, rekao je Muškolaj.

Rešenje kod Srba i Albanaca

Unapređenje civilnog i kulturnog dijaloga ima svoje pozitivne strane, ali uvek ostaje dilema koliko kultura može popraviti sve ono što pokvari politika. Nenad Prokić, kao čovek pozorišta i poslanik Liberalno-demokratske partije (LDP) u Skupštini Srbije, ocenjuje da kad već politika ne može da pronađe rešenje onda ostaje vođenje dijaloga u kulturi.

„Na kraju krajeva, neće se ništa rešiti dok Srbi i Albanci jedni drugima ne pruže ruku. Ne postoji ni Vašington, ni Brisel, niti bilo koja druga adresa u svetu na kojoj će se to rešiti. To se mora rešiti između Albanaca i Srba, i svaka vrsta dijaloga sigurno tome doprinosi. Mi danas ipak nećemo rešiti ništa, jer se 100 godina nije ništa rešilo pa neće ni danas, ali u svakom slučaju, nekoliko novih poznanstava, nekoliko ideja, mogu da malo ublaže i umekšaju situaciju, koja je loša već veoma dugo“, smatra Prokić.

Političari ne slušaju nikoga

Paralelno sa civilnim dijalogom odvija se i zvanični politički dijalog Srba i Albanaca. Imer Muškolaj misli da civilni dijalog neće imati previše uticaja na ishod političkog dijaloga.

„Naravno da će uticati, ali ne tako puno, pošto mi znamo kakvi su naši političari. Oni ne slušaju nikoga. Oni znaju samo da slušaju naređenja koja stignu iz međunarodne zajednice. Tako da oni nas ne shvataju tako ozbiljno, već kažu: ajde, dobro, idite, vi ste neki glumci, pisci, kulturni ljudi, ali vi to radite odvojeno od nas. Ali to ne ide odvojeno. Ja mislim da to ipak treba da bude paralelno. Dakle, da bude i kulturni dijalog i politički dijalog. Mislim čak da je kulturni dijalog značajniji za uspostavljanje kontakata sa našim kolegama u Srbiji“, kaže Muškolaj.

Kriminalci šetaju bez čekanja

U brojnim analizima iz regiona upozorava se na činjenicu da samo organizovani kriminal i kriminalci imaju izuzetno dobru komunikaciju i saradnju. Zašto je tako lako kriminalcima da sarađuju, a svima drugima ti ide vrlo teško, za Dojče vele govori Behljulj Bećaj, predsednik Evropskog pokreta na Kosovu.

„Osnovni razlog svakako leži u političkim vlastima. Mi smo kao grupa ljudi neopterećenih i spremnih i sposobnih za dijalog, i za stvaranje klime tolerancije, krenuli sa Kosova u Srbiju. I šta se desilo? Mi smo skoro sat vremena čekali na završetak formalnosti kako bismo ušli u Srbiju radi nastavka započetog dijaloga. Ja verujem da oni koji su kriminalci, i oni koji su lažni azilanti, ne čekaju toliko dugo da uđu u ovu državu, a pretpostavljam da je isto tako i u obrnutom smeru. Dokle god tako bude bilo, mislim da nemamo previše jasnih pokazatelja da će se klima promeniti“, zaključuje Bećaj.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković