Đini Miler je moralo da bude jasno da će svojom tužbom pred najvišim britanskim sudovima postati meta onog dela britanskog establišmenta koji je protiv Evropske unije. Jer, otkako je većina Britanaca u junu glasala za izlazak njihove zemlje iz EU, tzv. „bregzitersi“ su na ostrvu u povoljnoj poziciji.
Pretnje smrću i čist rasizam
Ali, da li je Đina Miler morala da računa i sa tim da će joj biti upućene i pretnje smrću? Da će biti prisiljena da premesti svoju kancelariju na tajno mesto, da desetine hiljada funti investira u svoju ličnu bezbednost? Da će bulevarski list „San“ na svojoj naslovnoj stranici da je nazove „milionerkom iz inostranstva“ i sve to ilustrovano fotografijom u kojoj je boja kože te u Gvajani rođene investicione menadžerke deluje naročito tamno? Sigurno da nije. Kada se u ponedeljak pojavila pred sudom, delovalo je kao da ulazi u borbu: okružena dvojicom telohranitelja, čvrsto stisnutih usana, jedva da je imala osmeh i za one koji su došli da je podrže.
Pri tom Đina Miler jeste za EU, ali u osnovi nije „protiv bregzita“. Za nju je važno samo to da parlament dobije pravo da učestvuje u donošenju odluke u tom procesu, odnosno da Tereza Mej i njena vlada ne mogu sami da odlučuju o ukidanju Člana 50 koji se odnosi na britansko napuštanje Evropske unije. Britanski zagovornici izlaska iz EU strahuju da bi parlament mogao da razvodni bregzit, pa možda čak i da ga spreči. Zbog toga žele da o tome odlučuje samo vlada. Ironija je pri tom sledeće: borbeni poklič protivnika EU u predizbornoj kampanji glasio je „Povratiti kontrolu“ – povratiti kontrolu „najvećem parlamentu na svetu“, kako Britanci zovu Donji dom svog parlamenta. Upravo bi tu kontrolu dobio parlament ukoliko bi sud odlučio u skladu sa onim što Đina Miler.
Pretnje, seksističke i rasističke uvrede koje Đina Miler mora da istrpi, simptomatične su za stanje u zemlji. Od referenduma održanog u junu ove godine, nasilni napadi na manjine toliko su porasli, da se vlada pridružila novoj incijativi pod nazivom „Bolje od toga“ (#BetterThanThat), koja ima za cilj naglašavanje „tradicionalnih britanskih vrednosti“ kao što su tolerancija i sloboda izražavanja mišljenja.
Zagovornici EU ostaju mirni – zbog straha?
Za to vreme, zagovornici Evropske unije iz političkog života u Velikoj Britaniji i dalje su neobično mirni. Mnogi strahuju od beskupuloznih protivnika i zbog toga zatvaraju oči. Strahuju od listova poput „Dejlo mejla“ koji je sudije Visokog suda (prva sudska instanca koja je presudila u korist Đine Miler i onih koji je podržavaju), u naci-maniru označio kao „narodne neprijatelje“. Strahuju od ljudi koji na Tviteru pozivaju da se poslanica i zagovornica EU En Sobri „džokoksuje“ (jocoxen), dakle da i ona bude ubijena kao i proevropska polanica Džo Koks.
Presuda u slučaju bregzit koji je pokrenula Đina Milers, očekuje se tek početkom naredne godine. Vrlo je verovatno da će sud da sledi njenu argumentaciju: Parlament Velike Britanije je 1972. godine doneo zakon o pristupanju te zemlje Evropskoj uniji. Dakle, postoji određena logika po kojoj bi i Parlament, a ne samo vlada, mogao da odlučuje i o istupanju iz EU.
Kako se sve to odražava na bregzit? Verovatno ne mnogo. Tereza Mej je odlučna u tome da sve što je brže moguće sprovede – sa ili bez Parlamenta – i strogo se drži svog vremenskog okvira. Početkom naredne godine želi da pokrene Član 50, a onda sat počinje da otkucava i ostaju tačno dve godine kako bi Velika Britanija ispregovarala svoj novi status. Većina poslanika u Donjem domu Parlamenta, bez obzira na to koliko proevropski bili, verovatno se neće postaviti protiv svojih birača zato što većina njih je glasala za napuštanje Unije. Na kraju krajeva ja želim da bude ponovo izabrana, rekla mi je nedavno jedna poslanica Laburista koja je privatno istupala kao vatreni pristalica Evropske unije.
„Ona je hrabra“, rekao je jedan kolega o Đini Miler. Ona, ali i drugi koji se zalažu za Veliku Britaniju u EU, biće potrebni i u budućnosti. Ukoliko britanski Vrhovni sud donese odluku u njenu korist, javne optužbe protiv „one koja blokira bregzit“ (kako ju je nazvao „San“) sigurno još dugo neće biti utihnuti. Zbog toga: svaka čast Đini Miler!