Svađa oko 500 kuna
13. oktobar 2017.
Uoči početka razgovora sa partnerima u socijalnom dijalogu – poslodavcima i Ministarstvom rada – oko iznosa minimalne plate za sledeću godinu, sindikati zahtevaju povećanje minimalne plate, kao i plata uopšte. Nedavna istraživanja pokazuju da radnici u istočnim članicama EU prosečno zarađuju upola manje nego u zapadnim članicama, a najveći pad plata zabeležen je upravo u Hrvatskoj u kojoj su one sa 43 odsto pale na svega 37 odsto zapadnoevropskog proseka.
Ako Hrvatska hitno ne poveća visinu minimalne i ostalih plata postoji opasnost da postane neslavni rekorder po najnižim platama i broju iseljenih radnika dok se privreda suočava sa manjkom radne snage, upozorava za DW predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH) Mladen Novosel, podsećajući da Hrvatska ima jednu od najnižih minimalnih plata u Evropskoj uniji.
Čelnik najveće sindikalne organizacije stoga zahteva povećanje minimalca „kako bi se zaštitili radnici koji su najugroženiji i koji su gotovo u zoni siromaštva“. Minimalac u Hrvatskoj sada iznosi oko 40 odsto prosečne plate, odnosno 3.220 kuna (51.034 dinara) bruto ili 2.620 kuna (41.524 dinara) neto, a Novosel traži njegovo povećanje na 50 odsto prosečne plate, što bi značilo povećanje za oko 500 kuna (7.920 dinara).
Novosel istovremeno zahteva i zakonsko redefinisanje sadržaja minimalne plate. Sada se u neto minimalnu platu po pravilu uključuju dodaci poput naknade za prekovremeni rad, rad vikendom, praznikom, dok Novosel traži da se ubuduće svaki dodatak obračunava na visinu minimalca. „Mnogi radnici ne samo da imaju 40 prekovremenih sati koliko je zakonom dozvoljeno, nego moraju da rade i 50, pa čak i 100 sati prekovremeno da bi dobili manje od tri hiljade kuna. Dakle, prekovremeni sati im se uračunavaju u minimalnu platu, što je nedopustivo“, upozorava Novosel.
Sindikati, prema njegovim rečima, traže i povećanje ostalih plata, pogotovo u realnom sektoru. Naš sagovornik upozorava da je u ovom trenutku glavni cilj poslodavaca da zaštite nižu cenu rada. „Poslodavci svakodnevno traže uvoz radne snage, iako nije jasno odakle. Ako imamo u vidu da su u Rumuniji plate porasle za 29 odsto, porasle su i u Češkoj i Mađarskoj, a ni u BiH nema više toliko radnika koji su spremni da rade u Hrvatskoj, jer radije idu da rade za veće plate u Sloveniju i Austriju, jasno je da više nema radnika koji su spremni da rade u Hrvatskoj. Nema budućnosti u uvozu radne snage, budućnost je u drugačijoj politici plata u Hrvatskoj“, uveren je Novosel.
Plate rastu u turizmu
Neki poslodavci u Hrvatskoj shvatili su ozbiljnost situacije, ali i da će ona biti još gora ako ne povećaju plate i ne daju zaposlenima ugovore na neodređeno vreme, pogotovo u turističkom sektoru. Tako su Istraturist i Plava laguna, koji zapošljavaju više od 3.000 radnika, već sada oglasili slobodna radna mesta za sledeću godinu, nudeći ugovore na neodređeno vreme i dodatne bonuse najboljim radnicima. Već ove godine plate svim radnicima u Plavoj laguni povećane su za tri odsto, uz trajnu isplatu dodataka za Božić, sezonskih stimulacija i regresa.
Plate svojim radnicima ovih dana je odlučio da poveća i Kaufland, nemački lanac robnih kuća, koji zapošljava oko 3.500 radnika u Hrvatskoj i to prvenstveno radnicima na nerukovodećim pozicijama, kojima će plate da se povećaju za više od 11 odsto. Time će plate u Kauflandu biti 20 odsto veće od proseka u sektoru trgovine.
Novosel primećuje da plate povećavaju uglavnom turističke kompanije u Istri, koje su „bliže Evropi i direktnije suočene sa odlaskom radnika“. Te kompanije, ističe Novosel, dobre radnike mogu da zadrže pre svega ugovorima na neodređeno vreme, a onda i dobrim platama.
„Poslodavci moraju da se koncentrišu na kvalitetniju organizaciju rada i na kvalitet menadžerskog kadra, a ne da problem rešavaju preko jeftine radne snage. To jednostavno više ne ide. Visina plata je svakako prvi kriterijum za ostanak radnika u Hrvatskoj, ali postoje i drugi, kao što su poštenje poslodavca i kvalitetniji uslovi rada. Kada ti uslovi budu zadovoljeni, biće dovoljno radnika“, zaključuje Novosel.
Niske plate kao odraz nerazvijenosti
Predrag Bejaković iz Instituta za javne finansije upozorava, međutim, da je „veštačko povećanje nivoa plata veoma lepa, ali nerealna ideja“. „Naše plate su odraz naše privredne (ne)razvijenosti. Ako je hrvatski BDP po stanovniku u 2014. nominalno iznosio oko 11,5 hiljada evra, u Sloveniji 18 hiljada, a u Nemačkoj više od 35 hiljada evra, to znači da ni plate nikako ne mogu da nam budu kao slovenačke, a pogotovo ne kao nemačke. Poštujem odluku sindikata i njihovo pravo da se bore za interese svog članstva, ali s obzirom na stepen našeg privrednog razvoja mi jednostavno nemamo prostora za značajnije povećanje plata, a pogotovo ne za povećanje minimalne plate“, objašnjava za DW ovaj stručnjak.
Bejaković upozorava da će u slučaju povećanja minimalca najverovatnije doći do takozvane kompresije plata, što se dešava kada je mala razlika između prosečne i minimalne plate. U tom slučaju, po njegovom mišljenju, mnoge privredne grane, poput tekstilne, neće moći da udovolje tim zahtevima, zbog čega će zaposleni u tim sektorima ostajati bez posla.
Povećanje minimalne plate, upozorava Bejaković, loše će uticati na zaposlenost mladih i slabije kvalifikovanih radnika. „Osobe sa slabijim kvalifikacijama, povećanjem minimalca bi još teže dolazile do posla, iako sindikati uveravaju da to nije tačno. Većina istraživanja u svetu pokazuje da visoka minimalna plata – ne mislim, naravno, da je tri hiljade kuna mnogo novca – zatvara prostor za zapošljavanje mladih i slabije kvalifikovanih radnika“, upozorava Bejaković.
Realne nadnice, po njegovom mišljenju, treba da budu odraz proizvodnje, a ne nečije odluke. Država i socijalni partneri ne bi trebalo poslodavce da stavljaju pred sve teže zahteve, nego da ih motivišu na promene kojima se podstiču proširenje proizvodnje i ulaganja, kako bi se povećala produktivnost radnika, što će onda dovesti i do većih plata radnika, uveren je Bejaković.