Sve veća zabrinutost zbog zdravstvenog stanja Asanža
20. decembar 2019.
Nakon što je na saslušanje pred sudom u Vestminsteru bio uključen putem video-veze, Džulijan Asanž je za protokol samo potvrdio svoj identitet. Tu je ujedno i saznao da će se održati ročište povodom zahteva za njegovo izručenje SAD.
Asanž se trenutno nalazi u visokoobezbeđenom delu zatvora Belmarš u Londonu. U maju je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja propisa oko kaucije i uslovnog puštanja na slobodu kada je u junu 2012. pobegao u ekvadorsku ambasadu kako ne bi bio izručen Švedskoj.
Švedsko pravosuđe tada je vodilo istragu oko optužbi za silovanje i za njim raspisalo Interpolovu poternicu. Ekvador mu je odobrio politički azil, tako da se on u ambasadi te zemlje u Londonu nalazio do aprila 2019. godine – sve dok novi predsednik Ekvadora Lenjin Moreno nije opozvao azil. Nakon toga je Asanža uhapsila britanska policija.
Optužen u SAD
Više od optužbi za silovanje u Švedskoj, Asanž je strahovao od toga da će biti izručen Sjedinjenim Državama. I dok je istraga protiv njega u Švedskoj okončana, američko pravosuđe sve više vrši pritisak kako bi se Asanž izručio. O tome će se odlučivati 24. februara. U Sjedinjenim Državama je protiv osnivača Vikiliksa podignuta optužnica za čitav niz tačaka. Ona ga između ostalog tereti za zaveru i špijunažu u vezi s objavljivanjem državnih tajni. Ako Australijanac bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice, čeka ga kazna od 175 godina zatvora.
Tokom 2010. i 2011. godine Asanž je na internet-platformi Vikiliks objavio stotine hiljada dosijea tajnih službi koje je ukrao i prosledio uzbunjivač Bredli (sada Čelsi) Mening. Većina objavljenih dokumenata odnosila se na ratove u Iraku i vfganistanu, odnosno na tamošnju ulogu američke vojske.
Navodi o psihičkoj torturi
Ne zna se da li će Asanž zaista biti izručen SAD. Međutim, nešto drugo izaziva zabrinutost oko najpoznatijeg zatvorenika u Velikoj Britaniji: Asanž pokazuje „sve simptome koji su tipični za osobu koja je podvrgnuta mentalnom mučenju“, izjavio je Nils Melcer, specijalni izvestilac UN za pitanja tortura nad zatvorenicima. Razlog za to su godine izolacije – prvo u azilu ambasade, a sada u zatvoru. Džulijan Asanž (47) pati od „ekstremne anksioznosti i stresnih stanja koje karakteriše nesanica i nemogućnost opuštanja“.
„Psihička tortura traje mesecima i posledica je međunarodnog pritiska“, rekao je Melcer. On se inače smatra velikim pristalicom Asanža i nije jedini koji tako misli.
Reagujući na Melcerov izvještaj, 60 lekara napisalo je u novembru otvoreno pismo britanskoj vladi upozoravajući na Asanžovo pogoršano zdravlje. On upozoravaju da bi osnivač Vikiliksa mogao da umre u pritvoru ako mu se ne ukaže medicinska nega.
„Nisam mogao da utvrdim da se do sada bilo šta promenilo u zatvorskim uslovima za Asanža“, rekao je Melcer za DW. No, otvoreno pismo lekara senzibilizovalo je javnost o tome koliko je slučaj hitan, dodaje Melcer. On izražava nadu da će to imati uticaja na dalji tok situacije.
Neadekvatni uslovi u zatvorima
U govoru pred nemačkim Bundestagom krajem novembra, Švajcarac Melcer istakao je da je Asanž odležao svoju kaznu i da se nalazi u preventivnom pritvoru kako ne bi izbegao izručenje. „Ali nema potrebe da zbog toga boravi u visokoobezbeđenom zatvorskom odeljenju.“ Prema rečima tog diplomate UN, dovoljan bi bio kućni pritvor ili nešto slično, što bi omogućilo kontakt s porodicom, advokatima i medijima.
Na pismo koje je Melcer uputio britanskoj vladi, izbegnut je odgovor. Melcer je tim povodom za Radio Bajern 2 izjavio: „Kada napišete zvanično pismo nekoj zemlji i ona tako neodređeno i čudno odgovori, onda je to obično znak da je svesna da se ne ponaša ispravno“.
Civilno društvo apeluje na nemačku vladu
Akademija umetnosti u Berlinu (ADK), jedna od najstarijih kulturnih institucija u Evropi, u saopštenju za javnost pozvala je na „human odnos prema Džulijanu Asanžu u skladu s načelima pravne države“. Potpredsednica ADK Katrin Regla rekla je za DW da se Akademija priključuje pozivu Udruženja demokratskih pravnika (VDJ) da se Asanžu prizna status političke izbeglice. Angažman institucija civilnog društva mogao bi da dovede do pritiska, rekao je Regla i dodala: „I naravno, svi očekuju od naše nemačke vlade da se na spoljnopolitičkom planu više uključi u taj slučaj.“
U intervjuu za list „Kelner štatancajger“, Asanžov otac Džon Šipton pozvao je vladu u Berlinu da pruži veću podršku njegovom sinu. Nemačka vlada je od početka veoma oprezna po pitanju Asanža. Nakon njegovog hapšenja u Londonu, portparol kancelarke jasno je stavio do znanja da je to sada pitanje britanskog pravosuđa.
Frank Iberal, predsedavajući Nemačkom udruženju novinara (DJV), žali se na pasivan stav nemačke vlade: „Ne znam da li nemačka diplomatija pokušava nešto da uradi iza zatvorenih vrata. Ponekad se stiče utisak da se ona ponaša u stilu: nas to ne zanima, ne želimo da budemo svetski policajac“, kaže Iberal za DW.
Predsedavajuća Odboru Bundestaga za ljudska prava i političarka Liberalne stranke (FDP) Gide Jensen, takođe smatra da je neophodno da se preispitaju uslovi u pritvoru. „Ljudska prava odnose se i na zatvorenike. Ako je smeštaj nehuman, to se mora ispitati“.
Heroj ili izdajnik?
Ne vide svi poput Sjedinjenih Država Vikiliks kao „neprijateljsku špijunsku agenciju“, a Asanža kao izdajnika. Naprotiv, neki izražavaju zabrinutost zbog toga što se primerom Džulijana Asanža želi šalje poruka kojom se potkopava sloboda štampe i govora. Naravno, izdaja i kleveta ne mogu se tolerisati, kaže poslanica Bundestaga Gide Jensen, izražavajući zabrinutost u pogledu zaštite uzbunjivača.
Švajcarski diplomata Melcer razmišlja slično: „Mislim da je ovo kritičan momenat, kada ljudi moraju da shvate da se ne radi o nekome ko ti se sviđa ili ne sviđa. Ovde se radi o njihovim pravima, o integritetu demokratije i sistema pravne države“.