Svetski sud bez mandata
Za Fatua Bensudu to je bio gorak dan. Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) poreklom iz Gambije ionako je imao dovoljno briga, a sada još iz suda želi da se povuče – i Rusija. U Kremlju se navodi da je ICC jednostran i da nije nezavisan. Sud je, navodno, uzeo na zub, ruske zločine iz Gruzije, Južne Osetije i, sada, iz istočne Ukrajine – ali se ne brine o zlodelima drugih strana u konfliktu. Rusija napušta sud. Povukla je svoj potpis s Rimskog sporazuma i time više ne priznaje „Veliku povelju“, poznatiju kao Magna Karta. Tim činom, Rusija je postala članica sve brojnijeg kluba: ostale zemlje s pravom veta u Savetu bezbednosti, SAD i Kina, ali i države kao što su Sirija i Izrael, ne potčinjavaju se više međunarodnom pravosuđu.
Ruski izlazak iz ICC, fatalan je čin. Sud se do sada „koncentrisao samo na afričke zločince“ i podržava „diktaturu zapadnih pravosuđa u kojim dominiraju belci“ – to su samo neke od ocena usmerenih ka ponekim afričkim državama.
Saglasnost zemalja odakle potiču optuženi
Jedno je sigurno, Međunarodni krivični sud koji je s radom počeo pre 14. godina sa zadatkom da kazni ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, do sada je progutao više milijardi evra i za to vreme izrekao samo – četiri presude. Sve su se odnosile na počinioce iz Afrike. Među njima su vođa paravojnih formacija iz Konga i razarač svetske kulturne baštine na severu Malija. Procesi koji su trenutno u toku, takođe se odnose isključivo na Afrikance, kao što je recimo Loren Gbagbo, bivši predsednik Obale Slonovače.
Činjenica je i da pred sudom još nikada nije započeo neki proces, a da to prethodno nije želela zemlja-porekla optuženog. Ali sud se sada sve više usredsređuje na zločine koje su počinili sami vladari – a koji bi to želeli da spreče. A tu su i oni koji su svojevremeno ratifikovali i potpisali Rimski sporazum.
Predsednik Sudana Omar al-Bašar među afričkim vlastodršcima postao je heroj. On je od 2009. godine optužen za genocid u Darfuru i trebalo je da u stvari bude uhapšen još tokom nekog od njegovih putovanja, jer je za njim izdat nalog za hapšenje. Međutim, Al-Bašar se manje-više slobodno kreće po zemljama-članicama Afričke unije i ne mora da strahuje da će biti isporučen u Hag. Južnoafrička Republika ga je 2015. godine dočekala, i dozvolila da slobodno napusti zemlju. Nakon masovnih kritika iz Haga, Južnoafrička Republika je pre par nedelja istupila iz ICC.
Sve više afričkih država razmišlja da napusti taj sud. U stvari, uvek se radi o unutrašnje-političkim motivima, čime se želi da se zacementira nekažnjivost. Nedavno je „Njujork tajms“ ocenio da bi ICC mogao da opstane samo uz pomoć jasne podrške svetskih sila. Izborom Donalda Trampa za američkog predsednika i nakon najave povlačenja Rusije, to bi sada mogla da postane utopija – a moglo moglo bi i da ubrza povlačenje drugih država, posebno onih iz Afrike.
Ako sve više zemalja napušta ICC, onda se njegov ugled i ugled glavnog tužioca tope. To je gorak dan za Fatua Bensudu. A još je gori za veliki broj žrtava rata, genocida i nasilja, čija pravda neće biti zadovoljena zbog nedostatka pravnih alternativa, kao i zbog toga što moćnici u Rusiji, Kini, na Zapadu, ali i na afričkom kontinentu, prava gaze nogama – iz čisto političkih razloga.