Svi sinajski teroristi

„Provincija Sinaj“, kako sebe nazivaju paravojne snage „Islamske države“ koje kontrolišu dobar deo Sinaja, hvali se i ponosna je što je pre sedam dana srušila ruski avion pun turista koji su se vraćali u Sankt Petersburg. Egipatski ogranak IS preko Tvitera je saopštio: „Vojnicima kalifata uspelo je da obore ruski avion u 'Provinciji Sinaj', to je osveta Rusiji za vazdušne napade“.

Ruski bombarderi od kraja septembra napadaju, između ostalog, i položaje IS u Siriji. Egipatski islednici demantuju da se radi o napadu IS, ali zapadne tajne službe smatraju da je to verovatno. „Provincija Sinaj“ jedna je od mnogih terorističkih grupa koje deluju u neprohodnim brdima tog poluostrva, a tu su i brojni ogranci Al-Kaide.

„Provincija Sinaj“ najpoznatija je i najjača ekstremistička grupa na severoistoku Egipta. Proizišla je iz organizacije Ansar Bait al Makdis (Pomagači Jerusalema), osnovane 2011. godine. U novembru 2014, grupa se zaklela na odanost samozvanom kalifu „Islamske države“ Abu Bakru al Bagdadiju i promenila svoj naziv u „Provincija Sinaj“. IS vlada velikom teritorijom na severu i istoku Sirije, kao i na severozapadu Iraka, a niz grupacija sa orijenta proglasilo se za takozvane provincije tog „kalifata“.

Ta grupa je u početku napadala susedni Izrael – i sam njen nekadašnji naziv ukazuje na težnju da se osvoji Jerusalim. Vođa „Islamske države“ Al Bagdadi je, kako tvrdi Šaul Šaj sa Međunarodnog instituta za borbu protiv terorizma sa sedištem u izraelskom gradu Hercliju, naredio napade na ambasade i građane onih zemalja koje su koaliciji protiv IS, a koju predvode SAD. Egipatski vojnici i snage bezbednosti prethodnih godina su bile česte mete veoma promišljenih i dobro organizovanih napada. Tako je u januaru 2015. ta grupa napala niz ciljeva na severu Sinaja – bilo granatiranjem, bilo samoubilačkim atentatima. Pri tom je poginulo 30 egipatskih vojnika.

Nejasan broj boraca

Procenjuje se da se u okviru terorističke grupe „Provincija Sinaj“ bori od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada ljudi. Ta grupa, ako je verovati vašingtonskom Institutu za pitanja Srednjeg istoka „Tahrir“, raspolaže najsavremenijim oružjem i pokretnim sistemima za protivazdušnu odbranu.

Slično kao ta organizacija, i teroristička grupa „Veće mudžahedinskih šura“ je u početku na meti imala Izrael. Ta salafističko-džihadistička grupa bila je, kako tvrdi izraelska vojska, odgovorna za niz raketnih napada na Izrael. Grupa je navodno povezana i sa „Provincijom Sinaj“.

Tu je i grupa Ansar al Džihad (Pomagači džihada), koja je konkuriše „islamskoj državi“. Ona se, tvrde eksperti, povezuje sa organizacijom „Al Kaida na poluostrvu Sinaj“. Neki smatraju da se radi o dve grupacije, dok drugi tvrde da je Al Kaida na poluostrvu Sinaj 2011. prešla pod komandu Ramzija Mahmuda al Movafija. On je nekada bio lični lekar osnivača Al Kaide Osame bin Ladena. Grupi Ansar al Džihad pre svega se pripisuju napadi na sinajski gasovod.

Ranija povezanost sa Hamasom

Jajš al Islam (Armija islama) starija je nekoliko godina od svih ostalih. Mumtas Dughmuš, vođa jednog klana iz Gaze, osnovao je tu grupu 2006. godine. Ranije je pripadao radikalno-islamskoj grupi Hamas, da bi potom najveći deo svojih aktivnosti prebacio na Sinaj. Ta grupa navodno je učestvovala u otmici izraelskog vojnika Gilada Šalita u Pojasu Gaze. Nakon godina zatočeništva, Hamas ga je pustio na slobodu.

Organizacija pod nazivom „Džund al Islam (Vojnici islama), napala je 11. septembra 2013. objekat egipatske tajne službe u gradu Rafahu na granici sa Pojasom Gaze. Tada je ubijeno šest ljudi. Pretpostavlja se da je ta grupa pod uticajem ideologije koju ima Al Kaida.

Pored toga postoji još niz manjih grupa. Tako se nakon svrgavanja nekadašnjeg predsednika Egipta Hosnija Mubaraka, 2011. pojavila organizacija Takfir val Hidžra (Ekskomunikacija i emigracija). Grupa pod tim imenom postala je poznata po napadima još osamdesetih godina. Međutim, njihova nova generacija, prema oceni vašingtonskog instituta „Tahrir“, nema ozbiljnih veza sa starom.

Sve te grupe profitiraju zbog situacije na brdovitom i slabo naseljenom području na jugu Sinaja, nad kojom egipatske snage bezbednosti nemaju jaku kontrolu. Radikalni pokreti na severu Sinaja uglavnom sarađuju s organizacijama u Pojasu Gaze. Krijumčarenje, korupcija i politika vlade u Kairu, koja zanemaruje brigu o položaju Beduina, samo su dodatni razlozi zbog kojih su terorističke grupe uspele da se ugnezde na Sinaju.