Tajkuni i Evropejci

Od februara 2015. je pet puta menjan premijer Moldavije. Nakon više propalih pokušaja, sada se razjedinjeni i posvađani proevropski blok odlučio za novog kandidata: u pitanju je Pavel Filip iz Demokratske partije, ministar informisanja u prethodnoj kompoziciji vlade. Nakon što je Filip potvrđen u parlamentu, ispred zgrade skupštine došlo je do masovnih protesta, demonstranti su se probili u zgradu, a policija je upotrebila suzavac. Prema informacijama DW-a, nova vlada nije mogla da položi ni zakletvu.

„Sumnjiv integritet“

To je produžetak sage u politički nestabilnoj Moldaviji. Poznavaoci prilika su uvereni da će biti nastavljeno preganjanje dvaju liberalnih partija i Demokratske partije oligarha Vlada Plahotnjuka. Te stranke, koje važe za proevropske, sada su se dogovorile oko novog premijera, ali moldavski politikolog Igor Botan ne veruje da će nova vlada izvesti zemlju iz krize. „Možda će, doduše, doneti određenu stabilnost, mada ćemo ostati jednom nogom u grobu.“ Izvesno je da je nova vlada možda i poslednja prilika za proevropski blok da ostane na vlasti. Ukoliko dođe do novih izbora, dve najjače stranke će verovatno biti one bliske Rusiji – socijalisti i „Naša partija“.

Finansijski potentni Plahotnjuk pokušava da zadrži sve konce u svojim rukama. Njegova Demokratska partija početkom meseca nije uspela da primora predsednika zemlje Nikolaea Timoftija da lično Plahotnjuku poveri mandat za sastavljanje vlade. Iako je tajkun nekako obezbedio labavu većinu u parlamentu, predsednik Timofti ga je odbio kao kandidata zbog „sumnjivog integriteta“.

Vladimir Plahotnjuk pojavio se na političkoj sceni 2010. kada je grupa političara napustila Komunističku partiju i osnovala Demokratsku partiju. Ulazio je od tada u parlament i napuštao politiku, ponovo se vraćao, a svo vreme po čaršiji važio za čoveka kojeg zanimaju samo mahinacije i zgrtanje novca uz pomoć državnog aparata.

Nakon Plahotnjukovog najnovijeg povratka u politiku, Demokratska partija je više puta pokušala da prigrabi vlast vrbujući preletače iz redova komunista i pokušavajući da smekša liberale i liberalne-demokrate. Mnogi veruju da liberalne demokrate podržavaju Plahotnjuka pre svega jer se nadaju da će tako njihov bivši šef partije i premijer Vlad Filat biti oslobođen iz istražnog zatvora gde sedi zbog optužbi za korupciju i zloupotrebu službenog položaja.

Uslovna podrška EU

Hans-Martin Zig, direktor Instituta za evropske politike i reforme u Kišinjevu, veruje da će Evropska unija pragmatično sarađivati s novom vladom. Ali Zig žestoko kritikuje takozvani proevropski blok koji je, kako kaže, kriv za propast reformi i sadašnje stanje u zemlji. Dodaje da vladajuće partije imaju tek tanku demokratsku legitimaciju: „Prema svim anketama, proevropski naklonjeno stanovništvo je pretežno zastupljeno kroz opozicione snage koje su u parlamentu tek na marginama.“

„Proevropska vlast je jedini izlaz iz krize“, kaže za DW Zigfrid Murešan, konzervativni poslanik Evropskog parlamenta iz Rumunije. „Postoji rizik da na kraju proruske snage osvoje većinu u parlamentu. Jedina šansa da se ponovo osvoji poverenje građana jeste brzo i uverljivo sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i izgradnja pravne države“, dodaje Murešan.

Nema sumnje da će Moldavija imati i podršku „starije sestre“ Rumunije koja svoju podršku uvek vezuje za proevropski kurs vlasti u Kišinjevu. Najhitnije čime ima da se bavi Filipova vlada je možda izglasavanje budžeta, koji još nije donet. A tu bi moglo da bude napeto: nema naznaka da bi MMF i EU mogle da odmrznu finansijsku pomoć koja je stopirana nakon velikog skandala u bankarskom sektoru prošle godine.