Tako je govorila Angela Merkel

Formulacije Angele Merkel na godišnjoj konferenciji za novinarezvuče logično i nepobitno.

1. Na snazi je osnovno pravo na politički azil i zaštitu od rata i progona

2. Na snazi je osnovno pravo na ljudsko dostojanstvo za sve, bez obzira na poreklo i izglede da se dobije azil

3. Onaj ko osporava ta osnovna prava, te vređa napada ljude koji dolaze u Nemačku ili pali prihvatilišta koja su im namenjena, taj će biti gonjen svim sredstvima pravne države. Kraj diskusije.

Netipično

Bolje reći: nema nikakve diskusije. Ni traga od razumevanja za desničarske ekstremiste, ni nagoveštaj pokušaja da se išta objašnjava, jer ništa ne opravdava postupanje prema izbeglicama i migrantima kojim rukovodi mržnja. Kancelarka ne razgovara sa onima koji mrze strance. Svaka forma pažnje koju bi im posvetila, samo bi im dala značaj. Umesto toga, Angela Merkel se opredelila za pozitivne podsticaje. Rekla je da je ponosna i zahvalna zbog toga što broj pomagača mnogo veći od broja ekstremista.

Jako

Angela Merkel je čak nije ni htela da prosledi problem dalje u Evropu. Naravno da se traži i evropsko rešenje. Na ispitu su temeljne evropske vrednosti, univerzalno značenje ljudskih prava. Ali, i Nemačka je deo Evrope. Nema prostora za interpretacije kada kancelarka kaže: Nemačka je jaka, mi to možemo. Savladali smo bankarsku krizu, uspostavili kontrolu nad grčkom krizom i odrekli se nuklearne energije. Kancelarka je tu kad je potrebno – to je poruka njenog nastupa.

Tačka.

Samo da nema faktora zvanog vreme! Njene reči bi bile zvučale mnogo bolje pre nedelju dana. Ili još i pre toga - za vreme prvih marševa desničarskih ekstremista pre više nedelja. Tako možda ne bi ni došlo do nereda u Hajdenauu. Diskusija se mora voditi ako se pojavi – i tu rečenicu je Merkelova izgovorila na svojoj konferenciji za novinare. No, kada se radi o osnovnim pravima, o kojima nema diskusije, unapred se mora reći: prvo, drugo, treće. Tačka.