Talibani – nikad jači i spremni za pregovore
20. avgust 2018.
DW: U oktobru se u Avganistanu održavaju parlamentarni izbori. Talibani i pripadnici IS u toj zemlji napadima vrše pritisak na vladu. Koliko je pod takvim uslovima moguća demokratska obnova Avganistana?
Tomas Rutig: Napretka u demokratskom procesu u Avganistanu odavno nema. To jednim delom ima veze s talibanima. Mora se računati s tim da će oni, možda i na dan održavanja izbora, napadati birališta. Tako nešto već se dešavalo. Osim toga, tu su i lokalni pripadnici „Islamske države“ koji takođe napadaju. Međutim, važnija stvar je to što veliki deo avganistanske elite ne veruje u demokratiju, a demokratske institucije su većim delom samo fasada. Problem je, dakle, mnogo dublji.
Od početka je fokus bio na borbi protiv talibana. Oni su u početku i bili pobeđeni i tada nisu bili toliko jaki. Osim toga, ratni zločinci, kao i oni koji su kršili ljudska prava politički su aktivirani kao saveznici i smešteni su u državne institucije. Ti ljudi su naoružani, oni nikada nisu bili krivično gonjeni, sami su sebi u parlamentu izglasali amnestiju – što Međunarodna zajednica nikada nije osudila – i na osnovu takvih pozicija u vlasti nominalno kontrolišu demokratske institucije. Dakle, oni koji nisu demokrate kontrolišu demokratske institucije. Pod takvim uslovima demokratija nije moguća.
U Avganistanu je potrebno ojačati civilne institucije, one koje trenutno postoje. Koliko su te institucije zaista jake, posebno ako se osvrnemo na poslednji napad talibana u gradu Gasni?
Talibani nikada nisu bili jači nego sada. Kontrolišu najviše teritorija i stanovništva od vremena svrgavanja s vlasti 2001. godine. Napad u Gasniju nije prvi napad u nekom velikom gradu u Avganistanu tokom ove i proteklih nekoliko godina. Setimo se sličnih napada u Kunduzu 2015. i 2016. Talibani zauzmu neki grad, u njemu ostaju nekoliko dana i ponovo ga napuštaju.
To pokazuje da oni još uvek imaju inicijativu i da avganistanske snage bezbednosti, bez obzira na investicije uložene u njihovu obuku, nisu u stanju da preuzmu inicijativu, da su pogrešno postavljene i da su još uvek slabe. Preslabe u svakom pogledu, osim u ljudstvu. Naime, avganistanske snage bezbednosti broje više od 350.000 ljudi.
Koliko su talibani diplomatski jaki? Može li se rešenje postići dogovorom?
Napad u gradu Gasni – a talibani su to i zvanično saopštili – bila je demonstracija moći. To je poraz, kako za Amerikance, tako i za avganistansku vladu. To je uobičajena demonstracija moći pred pregovore. Imali smo dva kruga pregovora i ima najava da će se talibani i Amerikanci još u toku ovog meseca sastati u Uzbekistanu. Problem za avganistansku vladu je to što je do sada bila izostavljena iz pregovora. Amerikanci su javno rekli da je jedan od ciljeva tih razgovora da i avganistaska vlada mora da bude uključena u određene tačke. Vlada takođe mora da bude uključena, jer je i učesnica u sukobima. Talibani su to do sada odbijali. Oni kažu da žele da razgovaraju s Amerikancima kako bi napravili plan povlačenja jedinica i, ako do toga dođe, da su onda spremni da razgovaraju s avganistanskom vladom. Mislim da to nije loš znak ako se pogleda na obim krvoprolića u Avganistanu.
Da li je IS trenutno veća pretnja za Avganistan nego talibani?
Ne, pretnja IS nije veća od one koja dolazi od talibana. Ono što je bitno jeste to da talibani ne gledaju blagonaklono na IS, već se aktivno bore protiv nje, i to na brutalan način. IS pokušava da u Avganistanu, slično kao u Siriji i Iraku, izazove oružane sukobe između sunita i šiita. To im do sada na sreću nije pošlo za rukom, jer IS nema bazu u toj zemlji. Međutim, ne sme se zaboraviti: uzrok većine civilnih žrtava u Avganistanu su – talibani.
Tomas Rutig je jedan od šefova trusta mozgova Mreža analitičara Avganistana (Afghanistan Analysts Network AAN), nezavisne neprofitne organizacije regitrovane u Nemačkoj i Avganistanu.