Tarja Formisto: Problem nestalih ne sme biti politizovan
7. avgust 2020.
DW: Tema nestalih na Kosovu – a reč je o više od 1.640 osoba – već decenijama je jedna od najvažnijih u odnosima Beograda i Prištine. Kako Euleks nastoji da pomogne da se nađe rešenje?
Tarja Formisto: Tema nestalih osoba je jedna od najpogubnijih kada je reč o sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Za vreme tih sukoba, tela su sakrivana kako bi se sakrili dokazi i izbegle kazne za one koji su počinili zločine. Nažalost, ni Kosovo nije bilo izuzetak i danas imamo više od 1.640 osoba iz svih zajednica koje su nestale.
Od početka mandata Euleksa na Kosovu 2008 – to jest, gotovo deset godina nakon početka sukoba – pa do danas, naš iskusan tim forenzičkih stručnjaka, koji je deo Kosovskog instituta za forenzičku medicinu, 653 puta je bio na terenu s ciljem lociranja nestalih osoba. Identifikovano je 456 individua, uključujući 316 nestalih osoba. To je bilo moguće zahvaljujući dobroj saradnji sa kosovskim i srpskim institucijama, baš kao i sa međunarodnim institucijama, kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta ili Međunarodna komisija za nestale osobe. Ponosna sam na rad mog tima i mi ćemo nastaviti da činimo sve kako bismo saznali sudbinu nestalih i pružili potrebne odgovore njihovim porodicama.
Kosovske vlasti se stalno žale da Beograd ne informiše otvoreno o nestalim osobama, te da se tela još nalaze u masovnim grobnicama u Srbiji. Šta bi moglo da se učini da bi se stvari pokrenule?
Da bi se postigao napredak i utvrdila sudbina nestalih, potrebna je spremnost obeju strana da razmenjuju informacije, da se kreću napred i rešavaju slučajeve. Euleks je tu da to pomogne i podrži obe strane u razmeni informacija, ali tranziciona pravda je proces u kojem moraju da učestvuju obe strane, koje moraju da se angažuju na svim nivoima, moraju da budu spremne da sarađuju i da razmenjuju informacije kako bi porodice nestalih dobile odgovore na koje očajnički čekaju. Kosovo i srpske institucije bi trebalo da pokažu više volje za razmenom informacija. Više smo nego srećni što nastavljamo sa olakšavanjem tih napora na terenu.
Vaši eksperti su dakle radili sa Beogradom, šta je danas Vaš zaključak? Smatrate li da Beograd zadržava informacije o nestalim osobama kao što to na Kosovu kažu?
Naša saradnja, kako sa kosovskim, tako i sa srpskim institucijama je dobra. Još jednom, institucije obeju strana bi trebalo da ulože veći trud i pokažu veću volju za razmenom informacija. Svako bi imao koristi od veće transparetnosti kada je reč o nestalim osobama. Ako ne date informacije koje imate o nestalima, neće ni dobiti nikakve informacije.
Konkretan primer saradnje sa srpskim vlastima je rad našeg tima u Kiževku, velikom kamenolomu u Srbiji. To je mesto gde se nadamo da će nam snimanje iz vazduha pomoći da lociramo ostatke nestalih osoba. Čim nam pandemijska situacija dozvoli da nastavimo s radom, nastavićemo s procenom situacije na mestu gde bi, sudeći po snimcima iz vazduha, ostaci trebalo da se nalaze.
Ali koliko su realne šanse da se tela nestalih osoba nađu posle 20 godina?
Više od 20 godina je zaista dug period za rođake, partnere ili roditelje koji ne znaju istinu Na nesreću, to nije neuobičajeno. Imamo slučajeve u Bosni i Hercegovini gde porodice više od 6.500 nestalih osoba još uvek čekaju na odgovore, baš kao i one na Kosovu. Traganje za nestalima nakon oružanih sukoba je bolan, komplikovan i dugotrajan proces. Da bismo našli i identifikovali više nestalih osoba, potrebne su nam kredibilne informacije. Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da nastavimo s radom na ekshumacijama kada to bude dopustila pandemijska situacija. Uprkos teškim okolnostima, ovog proleća smo ipak uspeli da pomognemo našim kosovskim partnerima da uspešno ekshumiraju posmrtne ostatke jedne nestale osobe na Zapadu Kosova.
Euleks je zajedno sa srpskom policijom radio na verifikaciji lokacija na kojima se smatra da su masovne grobnice. Koliko bi, prema Vašim informacijama, osoba još moglo da bude u takvim masovnim grobnicama?
Ima više od 1.640 nestalih osoba koje još uvek nisu evidentirane na Kosovu. Neke od njih bi mogle biti u masovnim grobnicama, neke bi mogle biti u manjim, tajnim grobnicama, a neke bi mogle biti i na grobljima na različitim lokacijama. Oko 50 odsto identifikovanih nestalih osoba su ekshumirane sa grobalja. Kao što sam rekla, od početka našeg mandata 2008. pa do danas, identifikovali smo 316 nestalih osoba. Pored toga, u prištinskoj mrtvačnici nalazi se oko 300 tela i mi pomažemo kosovskim vlastima da reše to pitanje.
Kako Vaši eksperti rade na nalaženju i identifikaciji tela?
Sve počinje verodostojnim informacijama o nekoj oblasti. Te informacije sravnjujemo s listom nestalih osoba na tom području i drugim informacijama koje bi mogle da nas dovedu do mesta gde se nalazi grobnica. Tamo gde je to moguće, koristimo satelitske slike na kojima bi mogle da se vide promene u pejzažu.
Kada odredimo lokaciju, prelazimo na terenski rad na ekshumacijama i rekonstrukciji posmrtnih ostataka. Kada se rekonstrukcija završi, obavlja se autopsija i iz uzoraka kostiju se dobija profil DNK. Ukoliko su rođaci ili nestale osobe prethodno dale uzorak krvi, mi te uzorke sravnjujemo sa tim nalazima i ako se poklapaju, proces identifikacije je završen. Tada informišemo porodice o nalazu i isporučujemo im posmrtne ostatke.
Na kraju, otvoreno pitanje nestalih lica već godinama je ozbiljna prepreka pomirenju Srba i Albanaca. Da li smatrate da će ono i dalje postojati kao otvorena rana bez rešenja, i da će obe strane morati da žive s tim, ili je to samo pitanje političke volje?
Problem nestalih je pitanje ljudskih prava. Ljudsko pravo rođaka nestalih je da saznaju šta se desilo sa njihovim bližnjim. To ne sme biti politizovano niti postati deo političkih agendi. Kontinuiran rad na rasvetljavanju sudbine nestalih će promovisati pomirenje u čitavom regionu. Bez nalaženja nestalih osoba, pomirenje će trpeti štetu i neće moći da se uspostavi trajni mir na Zapadnom Balkanu.
Tarja Formisto je stručnjakinja Euleksa i zamenica je direktora Kosovskog instituta za forenzičku medicinu. U Euleksu je od početa misije 2008. godine. Radila na procesima identifikacije više od 30 godina. Radila je i na ekshumacijama i identifikaciji finskih vojnika iz Drugog svetskog rata u bivšem Sovjetskom savezu. Kao ekspertkinja je bila angažovana i u Bosni i Hercegovini.