„Te večeri je uništen i moj život“
31. jul 2018.
Eva Koka (56) je nekoć bila osoba koja je uživala u životu. Zajedno sa svojim mužem Jeneom vodila je skroman, ali srećan život. Bračni par je živeo u varoši Tisalek na severoistoku Mađarske, u lepoj kući s vrtom. Već decenijama su imali sigurna radna mesta, on u jednoj fabrici lekova, ona u fabrici za preradu drveta. Bili su poštovani i cenjeni u komšiluku i na poslu.
I onda je došao dan koji je sve promijenio. Bio je to 22. april 2009. godine.
Tog je dana Jene Koka u večernjim satima krenuo u noćnu smenu u obližnju fabriku lekova gde je radio punih 38 godina. Odjednom tog 54-godišnjaka direktno u srce pogađa hitac iz vatrenog oružja – Jene Kóka je izdahnuo na licu mesta. Ubojice su ga čekale u žbunju, nedaleko od njegove kuće. „Te večeri je uništen i moj život“, priča danas Eva.
Njen muž je bio peta žrtva serije napada na Rome u Mađarskoj tokom 2008. i 2009. godine. Desničarski ekstremisti ubili su ukupno šest osoba, a povredili 55. Sve žrtve su bile Romi.
Serija napada počela je jul 2008. u poslednoj fazi vladavine socijalističko-liberalnog kabineta, serija napada i ubojstava je počela napadom vatrenim oružjem u selu Galgađerk nadomak Budimpešte. Niko tada nije povređen. Prva dva ubistva su počinjena u novembru 2008., a poslednje u avgustu 2009.
Istog meseca su hapšeni počinioci, četvorica desnih ekstremista s istoka Mađarske. Trojica su 2014. osuđena na doživotnu kaznu zatvora, a četvrti na 13-godišnju robiju.
Život bez primanja
Serija zločina nad Romima bila je jedan od najgorih rasistički motivisanih zločina u Mađarskoj posle Drugog svetskog rata. Ali u međuvremenu je sve maltene zaboravljeno. Gotovo da više nema ni komemoracija, a za sudbinu preživelih i porodica žrtava se zanimaju samo retki mediji i aktivisti.
Pri tom je, slično kao i kod serije ubistava Nacionalsocijalističkog podzemlja u Nemačkoj, kod serije ubistava u Mađarskoj i država suodgovorna: jedna tajna služba nije prosledila informacije koje je imala, istražitelji su dugo isključivali mogućnost da su počinioci iz desničarskog miljea. Da nije bilo takvog nehaja, dva poslednja ubistva mogla su da se spreče. Jene Koka bi ostao u životu.
Eva Koka je i psihički i fizički kolabirala nakon smrti muža. Morala je da napusti svoje radno mesto, preselila se kod ćerke u jedno obližnje naselje. Ne želi da javnost sazna kako se zove to mesto. I deset godina nakon ubistva i dalje se boji. Čvrsto je uverena da postoji još počinilaca koji nisu uhapšeni.
Eva pati od hronične uznemirenosti i depresije, ima reumu, artrozu, leđa su joj praktično uništena i noge stalno natečene. Hormonalna terapija na koju je morala je kod ove nekada vitke žene dovela do osetnog porasta težine.
No prošlog novembra su je lekari proglasili radno sposobnom i više nije imala pravo na bolesničku penziju. Eva kaže da prilikom saslušanja o zahtevu za primanje nadoknade jednostavno nije mogla da izgovori ni reč – i zato je proglašena zdravom.
I od tada ova žena više nema nikakvih primanja – na svoju redovnu penziju mora da čeka još četiri godine. Pri tom i njena ćerka, zet i njihova šestora deca takođe žive u skromnim uslovima, zapravo u siromaštvu, s mesečnim primanjima od oko 300 evra.
Na inicijativu Zoltana Baloga, kalvinističkog sveštenika i doskorašnjeg ministra za ljudske resurse u vladi premijera Viktora Orbana, preživele žrtve serije ubistava su 2014. dobile jednokratnu odštetu u visini između 4.000 i 7.000 evra. Redovne pomoći nema.
U jednom opsežnom razgovoru Balog je tu činjenicu prvi put javno nazvao greškom: „Dugoročno rešenje bi bilo bolje, ali nisam se s takvim mišljenjem uspeo da dobijem podršku unutar vlade.“ Balog smatra da nema šansi za postizanjem nekog novog rešenja za plaćanje odštete: „Cela stvar je arhivirana.“
Povratak rutini...
Zoltán Balog je jedan od retkih mađarskih vladajućih političara koji je govori o seriji ubistava nad Romima. Povodom desete godišnjice početka serije, Balog je sa žaljenjem rekao da je mađarska politika nakon ubistava brzo htela da se vrati uhodanoj rutini.
Filmski autor i pisac Andraš Vagvelđi je tokom suđenja koje je okončano 2013. bio na gotovo svakom ročištu i o ubicama je 2017. napisao knjigu „Front na istoku“. Današnja mađarska nacionalistička vlada želi da se zaborave takvi rasistički zločini, kaže Vagvelđi.
I podseća na jedan aktuelni primer: na napade na Rome u Ukrajini koji traju od 2016. i u kojima je u junu u Lavovu ubijen Rom David Pap čiji je maternji jezik bio mađarski. „Kad god se radi o mađarskoj manjini u inostranstvu, Orbanova vlada reaguje brzo i oštro, ali u slučaju ukrajinskog Roma koji je govorio mađarski njegova vlada ćuti.“
Eva Koka više nema snage za nerivranje. Danas je muči beda u kojoj živi njezina porodica. Često misli na svog muža, htela bi da dostojanstveno održava uspomenu na njega. I ima – tragičnu nadu. „Jednoga dana, možda već uskoro“, kaže ona, „i ja ću zauvek biti kod mog muža.“