Jelisejski ugovor - temelj prijateljstva
22. januar 2018.
Četiri meseca posle izbora za Bundestag, poslanici u Berlinu i dalje čekaju da počnu da rade. Još nema vlade, pa je parlamentarni rad praktično paralisan. U Francuskoj je sasvim drukčije. Tamo je 44-godišnji Fransoa Deriži predsednik parlamenta koji radi punom parom. Poslednjih meseci su poslanici doneli više reformi, među njima i reformu tržišta rada.
Kada Deriži u ponedeljak (22.1.) bude uzeo reč, na dnevnom redu će biti reforma Jelisejskog ugovora koji je star 55 godina. To je istorijski ugovor koji su potpisali kancelar Konrad Adenauer i predsednik Šarl Degol 22. januara 1963. Neće biti u pitanju samo obnavljanje starog ugovora koji u biti obavezuje dve vlade na tešnju saradnju, već i o „novom političkom opredeljenju" za nemačko-francusku saradnju, kako je to formulisao poslanik CDU iz Frajburga Andreas Jung. On predsedava nemačko-francuskom parlamentarnom grupom i radio je na dokumentu koji je sada usvojen u Bundestagu i u francuskoj Nacionalnoj skupštini.
„Bolji smo zajedno nego svako za sebe"
Rezolucija bi bila signal predsedniku države Emanuelu Makronu da Nemačka deli njegove želje za reformama EU. U dokumentu su nabrojani razni projekti i teme koje su u agendi nemačko-francuske saradnje. U to spada otvaranje nemačko-francuskih centara za stručno školovanje, formiranje bilingvalnih školskih razreda, ali i poboljšanje infrastrukture u pograničnom regionu. Govori se čak i o zajedničkom centru za veštačku inteligenciju.
Andreas Jung kaže da se nada i širenju ekonomske saradnje. „Prvi put imamo jasno opredeljenje za nemačko-francuski ekonomski prostor – ne samo sa zajedničkim tržištem, ili zajedničkim regulativima u privrednom pravu, već i drugim stvarima. Bolji smo zajedno nego svako za sebe", rekao je Jung.
Dosadašnji bilans nije spektakularan
Ne zna se koliko će toga rezolucija moći stvarno da pokrene. „Potrudili smo se da proučimo sve dosadašnje nemačko-francuske izjave o namerama i – samo minimalni broj njih je ostvaren", kaže Frank Basner, šef Nemačko-francuskog instituta iz Ludvigsburga. On pominje da je projekat ujednačavanja poreskih odredbi oo preduzećima pokrenut još 2011, kada su ga podstakli kancelarka Angela Merkel i tadašnji predsednik Nikola Sarkozi. No, od toga do danas nije bilo ništa.
Jačanje vojne saradnje
Frank Basner smata da je i pored toga elan poslanika veoma važan. On podseća da neke stvari trebal stalno iznova isprobavati: „Nemačko-francuski univerzitet je stara ideja koja nikada nije ostvarena – ali sada postoji, recimo, krovna organizacija u okviru koje nemački i francuski univerziteti uspešno sarađuju."
Basner navodi tri oblasti koje su podesne za tesnu saradnju: odbranu, oporezivanje preduzeća i mobilnost između Nemačke i Francuske. Posebno je vojna saradnja značajna – većina zemalja EU (23 od 28) je složna da bi trebalo da da ostvari novi vid takve saradnje. Blasner smatra da bi Nemačka i Francuska u tom projektu mogli da imaju ulogu avangarde.
No, ne samo vojnici, već i parlamentarci, mogli bi da tešnje sarađuju. Jeste da im je na sastancima potreba prevodilac , ali parlamentarni odbori bi mogli još češće da se sastaju da bi radili na zajedničkim rešenjima za evropska pitanja.