Tereza Mej i Bregzit: Šta ona želi?

Novi nosioci dužnosti imaju privilegiju: prvih sto dana ih ne napadaju. Tek kada taj period prođe kritičari zauzimaju pozicije. To je tradicija, naročito u politici. Tereza Mej, britanska premijerka upravo se nalazi na granici između bezbrižne zone i surove svakodnevice. Nakon junskih turbulencija i dalje vlada mir. Još uvek se ništa nije desilo. Ali sve glasnije je pitanje: Ima li ona plan? Mantra Mejove do sada je bila „Bregzit ostaje Bregzit".

Za skok u karijeri ka Dauning stritu broj 10 može da zahvali revoluciji. Revolt „miliona zanemarenih građanki i građana", kazala je na partijskom zasedanju konzervativaca, koji se dešava „samo jednom u generaciji". Tesan ishod referenduma za izlazak Velike Britanije iz EU, koji njen prethodnik Dejvid Kameron nije želeo, sada ju je pretvorio u izvršiteljku Bregzita.

Odluka naroda, koja ni u kom slučaju nije bila nesrećan slučaj, mada upravo to može da se čuje iz redova EU. Ispitivač javnog mnjenja Džon Kurtis kod Bitanaca ne vidi tragove kajanja. Kada bi ponovo odlučivali, opet bi učnili isto, uveren je. Čak je i sama Tereza Mej bila protiv Bregzita, a sada ga sebi pripisije kao zaslugu.

Već u julu je otputovala u Berlin, što je bila njena prva poseta stranoj zemlji, od kako je izabrana za premijerku. Tamo je nisu čekale samo lepe reči. EU nije molila Veliku Britaniju da napusti Uniju, kazala joj je kancelarka Angela Merkel. Kako bi političko-ekonomsko razdvajanje sada trebalo da izgleda (član 50 ugovora EU), o tome se torijevci i dalje spore. I koncept Mejove se nazire samo u konturama.

Torijevci otkrivaju snažnu državu

Od referenduma o Bregzitu, iz redova torijevaca se mogu čuti sasvim novi tonovi. Vremena u kojima su konzervativci pre svega privredu želeli da „zaštite" od države, čini se da su prošla. Tereza Mej u međuvremenu hoće snažnu državu, koja traži „ravnotežu u korist radnika".

I stroga politika štednje, koja je najviše pogađala ljude sa najmanjim primanjima, primakla se kraju. Brige gubitnika globalizacije, kako je rekla, ozbiljno shvata. Njihovi strahovi vezani za doseljavanje više se ne otpisuju kao provincijalni.

Naprotiv: premijerka se sada dočepala gradskih i liberalnih elita. Ona želi da istupi protiv povlašćenog položaja koncerna, da zatvori poreske rupe i snažnije reguliše finansijsko tržište. Takođe, neophodna je „sanacija" tržišne ekonomije. Tako dalje ne ide.

Za ne poverovati, politički ciljevi konzervativne političarke potpuno se poklapaju sa programom laburista. Ali od kako politička konkurencija na čelu sa Džeremijem Korbinom propagira strog levičarski kurs, torijevci su na putu da zauzmu političku sredinu. Na njihovom stranačkom zasedanju u Birmingemu početkom meseca, Tereza Mej je doslovno govorila o „novoj sredini".

Apsolutna kontrola

Najkasnije od tih uvodnih reči torijevci se pitaju, koliko predizbornih obećanja njenog prethodnika ona može da poništi, bez da isprovocira poziv na nove uzbore. Stroge mere štednje Dejvida Kamerona je već olabavila. Cilj da se do 2020. godine ostvari budžetski suficit je sahranila. Do sada ima podršku stranke.

Tereza Mej, koja je nedavno napunila šezdeset godina, važi za osobu koja sve želi da ima pod kontrolom. Ćerka pastora, koja je 1997. ušla u donji dom parlamenta, redovno se mešala u poslove svojih šefova. Pre nego što odluči, dugo proverava, informiše se i tako izbegava greške, kažu oni, koji su sa njom radili od 2010. godine, kada je bila ministarka unutrašnjih poslova. S tim u vezi mnogi vide sličnosti sa konacelarkom Angelom Merkel. Kao karakter dobija priznanje, ali ostaje pitanje: Kako želi Veliku Britaniju da pozicionira nakon Bregzita?

Brz ili sporiji izlazak?

Tendencija ide u smeru odlučnog prekida. List Fajnenšel tajms je početkom oktobra otišao toliko daleko da je tražio da se britanski udeo od oko 45.000 flaša konjaka i vina u podrumima EU povuče nazad. Da ne govorimo o zajedničkom kulturnom blagu i nekretninama EU. Podela imovine do detalja.

Takve fusnote nerešene drame razvoda malo zanimaju Terezu Mej. Njoj je u suštini stalo da se zaustavi doseljavanje iz EU. Ali sloboda kretanja u Uniji važi za nešto o čemu ne može da se pregovara. Ukoliko Velika Britanije bude ostala pri tom zahtevu, njen ostanak u carinskoj uniji je nezamisliv. EU ne želi da dozvoli da roba i usluge slobodno saobraćaju, a ljudi ne.

Mnogo se spekuliše o Sporazumu o slobodnoj trgovini, koji predviđa ukidanje carina, ali sadrži birokratske prepreke. Kao uzor bi mogao da posluži ugovor o slobodnoj trgovini između EU i Kanade. Ali to će koštati vremena i pregovori bi mogli da se oduže i do sedam godina.

Velike koncesije Brisel ne može da obezbedi Velikoj Britaniji, već zbog samog straha za održivost Unije. Znaci govore da će izlazak iz EU pre biti brz i odlučan. Tereza Mej određuje smer. Mi napuštamo EU kako bi bili „potpuno suverena i nezavisna zemlja". To znači više kontrole na granicama i manji pristup jedinstvenom tržištu. Ali tačnu predstavu još uvek nema ni London, ni Brisel.