Tišina u srcu društva
26. jul 2019.
U Lajpcigu je hrišćanski zapad ove nedelje nezaustavljivo srljao u propast. Barem je tako izgledalo. Dva obdaništa su najavila da će se odreći svinjskog mesa i gumenih medvedića iz obzira prema dva muslimanska deteta. „Bild“, najveći nemački bulevarski list, stavio je ovo na naslovnu stranu. Samo nekoliko sati kasnije su oba obdaništa u Saksoniji bila pod policijskom zaštitom. A u društvinim mrežama je sve kipelo od negodovanja i mržnje. Zapad, demokratija, sloboda, sve je to ugroženo. A islam je kriv za sve. Delom su ti postovi nečuveni, a mreže koje ih šire, kao i često takvim prilikama, pokazuju da nisu društvene već asocijalne. „Svinjsko meso“ je trend na internetu.
Najpametnije što je izrečeno u debati formulisao je Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj: „Poslednja stvar koja nam je potrebna jeste huškanje protiv manjina, zato što je jedno obdanište razmišljalo o planu ishrane“. Šuster se nije izjasnio da li kritiku upućuje društvenim mrežama ili nekim medijima i političarima. On je naglasio da bi „zabrana svinjskog mesa promašila cilj" i time je rekao sve što treba. No, pre svega je kritikovao „žučnu debatu“ pozivajući na više opuštenosti.
Negodovanje umesto empatije
Promena mesta radnje. Varoš u pokrajini Hesen. Jedan nemački zaluđenik oružjem je ove nedelje iz automobila u pokretu ispalio više hitaca u jednog Eritrejca. Dvadesetšestogodišnji otac porodice je preživeo zahvaljujući hitnoj medicinskoj intervenciji. Ali sam čin je užasan. On simboliše čistu rasističku mržnju, ekstremno nasilje. Po načinu izvođenja ovo podseća na slične zločine u SAD. I izaziva strah. Ako ćemo pravo, u varoši Vehtersbah hrišćanski zapad je uzmakao pred jednom mračnom stranom američke istorije.
A politika? Dugo je trajalo dok se nije pročuo užas tog pokušaja ubistva. Poneki političar koji je negodovao zbog uskraćivanja svinjskog mesa sada još uvek ćuti. Pri tome se ne radi samo o desničarskim populistima iz redova Alternative za Nemačku. A društvene mreže? Ništa u poređenju sa orkanom iznad Lajpciga. Procvat u nemačkoj doživljavaju mržnja i grozničavo negodovanje, a ne empatija i vera u osnovna ljudska prava.
To nije dobro ni za zemlju ni za ljude koji ovde žive. Nakon smrtonosnih hitaca na demohrišćanskog političara Valtera Libkea početkom juna, kada ga je ubio ekstremni desničar, viđeni političari pa i predsednik države su apelovali na građane da budu budni i odlučni. Češće nego ranije u govorima političara se izražava zabrinutost za demokratiju i za to što se staromodno naziva „društveni mir“. Najviše mržnje i nehumanosti širi se elektronskim putem na društvenim mrežama. Dobro je da pravosuđe poslednjih nedelja počinje češće da istražuje krivično relevantne ekscese na internetu, a ne kao ranije, samo u posebno teškim slučajevima. Fejsbuk i Tviter takođe deluju u tom pravcu. Nemačka i evropska politika će morati i dalje da vrše pritisak u tom pravcu.
Ostanite budni!
Pucnji u Vehterbahu pokazuju da se slepa mržnja iz interneta preliva u stvarnost. Onaj obožavalac oružja koji je hteo da ubije crnog čoveka, najavio je više puta svoj zločin u kafani u koju redovno zalazi. Ali niko ga nije slušao. Ili reagovao na alarmantne izjave. I to je žalosno.
Svako ovakvo nedelo mobiliše ljude koji će ga oponašati. Svako nedelo ima neki svoj okidač. Zato je Jozef Šuster u pravu kad kaže da Nemačkoj nije potrebno „huškanje protiv manjina“. Prečesto se čini da ugrožavanje društvenog mira u Nemačkoj još nije prepoznato u široj javnosti. Protiv toga bi mogao svako nešto preduzeti. Ukazivanjem na krivično relevantno ponašanje na društvenim mrežama. Ili učešćem na demonstracijama za ljudsko dostojanstvo i demokratiju kao i protiv neprijatelja demokratije i ravnopravnosti svih ljudi. „Pomeri dupe“, je bila parola kampanje protiv mržnje prema strancima još pre 25 godina. To je danas opet, ili još uvek aktuelno.